ципела
ципела
Именица
уредиципела, ж
Облици:
Значења:
- Ципела с високом потпетицом. Црвена Црква[1]
Примери:
- О̀но је фи̑но би́ло, ѝде̄ш на̀ славу па ку̑пиш не̏ку а̀љину ил цѝпелу. Товаришево [1]
- Ал смо се мо́рали уместо о̀пана̄ка цѝпеле да бу̏ду и та̏к[о] ма̏л[о] да с[е] обу́чемо. Лаћарак [1]
- О̏нд[а] с[е] но̀силе не̏ке дѝнглице, и кѐцељице, и ла̏коване цѝпеле, бе̑ле зо̀книце. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Нови Сад Сремска Каменица Мали Радинци Добринци Војка Сомбор Надаљ Госпођинци Вилово Српски Крстур Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Зрењанин Деска [1]
- Па капу̑т, па оде̏ће да се ши̏једу, па ципе̏ле ле̏ти. Избиште Павлиш [1]
- По̏сле сам и́шла њо́јзи да ку̑пим ципе̏ле. Вршац [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 340.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 158.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 116, 160, 316, 339.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 55.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 53.