љу̑т
љу̑т
Категорије: риб. об.
Облици:
Значења:
- Који садржи велики проценат карактеристичног састојка, снажан по свом деловању, који јако надражује органе укуса и мириса. [1]
- Риба која се отима, коју је тешко савладати. [2] Сремски Карловци Сремска Митровица Мол[1]
- Срдит, гневан. [1]
- Матица која без реда полаже јаја у ћелије. [1]
- Пчела са негативним особинама. [1]
- Тврдо гвожђе. [1]
- Удица од тврдог челика. [2] Србобран[1]
Примери:
- Па ра̀кија, са̀мо ја́ка, љу́та, ко шпи̏ритус. Бешка [1]
- Ѝзвади од љу́те ра̀кије. [3] Војка Ново Милошево Орловат [1]
- Њих ће испод стрехе сменити венци црвене љуте и слатке паприке. [4] Платичево [1]
- На позив веселе Параскеве сви су поседали око шерпе пуне парадајз-чорбе утркујући се ко може појести више љутих папричица. [5] Нови Бечеј [1]
- Ја̑ко је би́ла љу́та, па је псо̏вала Богоро̀дицу. Војка Ново Милошево Орловат [1]
- Љу́та ма̏тица ако је, од ње̑ бу̏ду љу́те пче̏ле. [6] Алибунар Нештин Кикинда Радојево Елемир [1]
- Љу́та ма̏тица по̀ла̄же ја́ја без ре̑да. Суботица [1]
- Љу́те пче̏ле, пче̏ле ко̀је су се изле́гле од нео̀плођене ма̏тице. [6] Нештин Бешеново Суботица Футог Мошорин Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Кикинда Итебеј Елемир Алибунар [1]
- То̑ ѝде ако нам је љу́то гво̑жђе (ми̑ то̑ ка̑жемо љу́то — твр́до), о̏нда уба̀цујемо ко̏су, от ко̀се па́рче јо̏ш твр̏ђе али та̏нко и̏змеђу то̏г, и о̏нда пе́ска у̀ба̄циш у̀ то и о̏нда до̏бијеш то̑ ва́ре̄ње такозва̑но на пре́клоп, на и̏ц. Ковиљ [1]
- Ако је [сикиру] ја̑ о̀ставим љу́ту, ви̏ ћете у̀дарити у па̑њ и о̀на ће иско̀чити. Каћ [1]
- То̏ је би́ла ви̏ше љу́та зѐмља, те̏же се ра́дила. [7] [8] Томашевац Нештин Крчедин Инђија Сремска Митровица Бачка Паланка Футог [1]
- То̑ ѝде ако нам је љу́то гво̑жђе, ми̑ то̑ ка̑жемо љу́то — твр́до. Ковиљ [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 309.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 22.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 128.
- ↑ 6,0 6,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 167.