ljȗt

Категорије: риб. об.


Облици:

  1. ljúto, ljut, ljúta [1]
  2. , ljut [1]
  3. ljut [1]

Значења:

  1. Koji sadrži veliki procenat karakterističnog sastojka, snažan po svom delovanju, koji jako nadražuje organe ukusa i mirisa. [1]
  2. Riba koja se otima, koju je teško savladati. [2] Сремски Карловци Сремска Митровица Мол[1]
  3. Srdit, gnevan. [1]
  4. Matica koja bez reda polaže jaja u ćelije. [1]
  5. Pčela sa negativnim osobinama. [1]
  6. Tvrdo gvožđe. [1]
  7. Udica od tvrdog čelika. [2] Србобран[1]

Примери:

  1. Pa ràkija, sàmo jáka, ljúta, ko špȉritus. Бешка [1]
  2. Ìzvadi od ljúte ràkije. [3] Војка Ново Милошево Орловат [1]
  3. Njih će ispod strehe smeniti venci crvene ljute i slatke paprike. [4] Платичево [1]
  4. Na poziv vesele Paraskeve svi su posedali oko šerpe pune paradajz-čorbe utrkujući se ko može pojesti više ljutih papričica. [5] Нови Бечеј [1]
  5. Jȃko je bíla ljúta, pa je psȍvala Bogoròdicu. Војка Ново Милошево Орловат [1]
  6. Ljúta mȁtica ako je, od njȇ bȕdu ljúte pčȅle. [6] Алибунар Нештин Кикинда Радојево Елемир [1]
  7. Ljúta mȁtica pòlāže jája bez rȇda. Суботица [1]
  8. Ljúte pčȅle, pčȅle kòje su se izlégle od neòplođene mȁtice. [6] Нештин Бешеново Суботица Футог Мошорин Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Кикинда Итебеј Елемир Алибунар [1]
  9. Tȏ ìde ako nam je ljúto gvȏžđe (mȋ tȏ kȃžemo ljúto — tvŕdo), ȍnda ubàcujemo kȍsu, ot kòse párče jȍš tvȑđe ali tȁnko ȉzmeđu tȍg, i ȍnda péska ùbāciš ù to i ȍnda dȍbiješ tȏ várēnje takozvȃno na préklop, na ȉc. Ковиљ [1]
  10. Ako je [sikiru] jȃ òstavim ljútu, vȉ ćete ùdariti u pȃnj i òna će iskòčiti. Каћ [1]
  11. Tȍ je bíla vȉše ljúta zèmlja, tȅže se rádila. [7] [8] Томашевац Нештин Крчедин Инђија Сремска Митровица Бачка Паланка Футог [1]
  12. Tȏ ìde ako nam je ljúto gvȏžđe, mȋ tȏ kȃžemo ljúto — tvŕdo. Ковиљ [1]


Синоними:

  1. tvrd [1]


Изрази:

  1. ˜ kao pàprika Кикинда [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 309.
  4. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 22.
  5. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 128.
  6. 6,0 6,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  8. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 167.

Напомене

уреди