Викиречник

љу̑т

љу̑т

љу̑т (српски, lat. ljȗt) уреди

Категорије: риб. об.


Облици:

  1. љу́то, љут, љу́та [1]
  2. ➡, љут [1]
  3. љут [1]

Значења:

  1. Који садржи велики проценат карактеристичног састојка, снажан по свом деловању, који јако надражује органе укуса и мириса. [1]
  2. Риба која се отима, коју је тешко савладати. [2] Сремски Карловци Сремска Митровица Мол[1]
  3. Срдит, гневан. [1]
  4. Матица која без реда полаже јаја у ћелије. [1]
  5. Пчела са негативним особинама. [1]
  6. Тврдо гвожђе. [1]
  7. Удица од тврдог челика. [2] Србобран[1]

Примери:

  1. Па ра̀кија, са̀мо ја́ка, љу́та, ко шпи̏ритус. Бешка [1]
  2. Ѝзвади од љу́те ра̀кије. [3] Војка Ново Милошево Орловат [1]
  3. Њих ће испод стрехе сменити венци црвене љуте и слатке паприке. [4] Платичево [1]
  4. На позив веселе Параскеве сви су поседали око шерпе пуне парадајз-чорбе утркујући се ко може појести више љутих папричица. [5] Нови Бечеј [1]
  5. Ја̑ко је би́ла љу́та, па је псо̏вала Богоро̀дицу. Војка Ново Милошево Орловат [1]
  6. Љу́та ма̏тица ако је, од ње̑ бу̏ду љу́те пче̏ле. [6] Алибунар Нештин Кикинда Радојево Елемир [1]
  7. Љу́та ма̏тица по̀ла̄же ја́ја без ре̑да. Суботица [1]
  8. Љу́те пче̏ле, пче̏ле ко̀је су се изле́гле од нео̀плођене ма̏тице. [6] Нештин Бешеново Суботица Футог Мошорин Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Кикинда Итебеј Елемир Алибунар [1]
  9. То̑ ѝде ако нам је љу́то гво̑жђе (ми̑ то̑ ка̑жемо љу́то — твр́до), о̏нда уба̀цујемо ко̏су, от ко̀се па́рче јо̏ш твр̏ђе али та̏нко и̏змеђу то̏г, и о̏нда пе́ска у̀ба̄циш у̀ то и о̏нда до̏бијеш то̑ ва́ре̄ње такозва̑но на пре́клоп, на и̏ц. Ковиљ [1]
  10. Ако је [сикиру] ја̑ о̀ставим љу́ту, ви̏ ћете у̀дарити у па̑њ и о̀на ће иско̀чити. Каћ [1]
  11. То̏ је би́ла ви̏ше љу́та зѐмља, те̏же се ра́дила. [7] [8] Томашевац Нештин Крчедин Инђија Сремска Митровица Бачка Паланка Футог [1]
  12. То̑ ѝде ако нам је љу́то гво̑жђе, ми̑ то̑ ка̑жемо љу́то — твр́до. Ковиљ [1]


Синоними:

  1. тврд [1]


Изрази:

  1. ˜ као па̀прика Кикинда [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. ↑ Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 309.
  4. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 22.
  5. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 128.
  6. ↑ 6,0 6,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  8. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 167.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=љу̑т&oldid=526060”