بَسَرَ

Корен: ب س ر*

Девојчица се намрштила.

Изговор:

DIN: basara  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. убрза(ва)ти
2. пожури(ва)ти
3. намрштити се
4. намргодити се

Примери:

.بَسَرَتْ البِنْتُ لِأَنَّ أَباها لَمْ يَشْتَرِها اللُّعْبَةَ

Девојчица се намрштила јер јој отац није купио играчку.

Синоними:

• كَشَرَ - намрштити се, намргодити се
• أَسْرَعَ - брзати, журити
• عَجِلَ - пожурити, похитати
• عَبَسَ - намрштити се, намргодити се
• إِكْفَهَرَّ - намрштити се, намргодити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
убрзати	يَبْسُرُ	بَسَرَ	1.
цедити	يُبَسِّرُ	بَسَّرَ	2.
хтети да се пари	يُبَاسِرُ	بَاسَرَ	3.
цедити	يُبْسِرُ	أَبْسَرَ	4.
радити пре времена	يَتَبَسَّرُ	تَبَسَّرَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
савладати	يَبْتَسِرُ	إِبْتَسَرَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Супротне речи:

• بَطُؤَ - бити спор, ићи полако, закаснити
• ضَحِكَ - смејати се
• بَسَمَ - насмешити се, осмехнути се
• سَعِدَ - бити срећан

Изреке и пословице:

.إِضْحَكْ، لا تَبْسُرْ. أَحْبِبْ، لا تَكْرَهْ. ثُمَّ سَتَعيشُ سَعيدًا

Смеј се, не мршти се. Воли, не мрзи. Потом ћеш живети срећно.

Асоцијације:

• سُرْعَةٌ - журба
• هُروبٌ - бежање
• عُبوسٌ - намргођеност
• سَخَطٌ - љутња, гнев

Изведене речи:

• باسِرٌ - намрштен, срдит
• مُبْتَسِرٌ - привремен
• بَسْرٌ - намрштено/лице/
• بَسورٌ - намрштен

Сродни чланци са Википедије:

بَسَرَ

Преводи

Енглески: [1] frown ☞en Италијански: [1] aggrottare le ciglia ☞it Немачки: [1] Stirnrunzeln ☞de Шпански: [1] fruncir el ceño ☞es Француски: [1] sourciller ☞fr Фински: [1] rypistää otsaansa ☞fi Грчки: [1] συνοφρυώνομαι ☞el

Руски: [1] хмуриться ☞ru Португалски: [1] franzir as sobrancelhas ☞pt Македонски: [1] мурти се ☞mk Српски: [1] намрштити се ☞sr Мађарски: [1] homlokát ráncolja ☞hu Бугарски: [1] мръщя се ☞bg Кинески: [1] 看不慣 ☞zh

Конјугација глагола بَسَرَ (basara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاسِرٌ (bāsirun) (bāsirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْسُورٌ (mabsūrun) (mabsūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَسَرْتُ (basartu) (basartu)	بَسَرْتَ (basarta) (basarta)	بَسَرَ (basara)		بَسَرْتُمَا (basartumā) (basartumā)	بَسَرَا (basarā) (basarā)		بَسَرْنَا (basarnā) (basarnā)	بَسَرْتُمْ (basartum) (basartum)	بَسَرُوا (basarū) (basarū)
	f		بَسَرْتِ (basarti) (basarti)	بَسَرَتْ (basarat) (basarat)			بَسَرَتَا (basaratā) (basaratā)			بَسَرْتُنَّ (basartunna) (basartunna)	بَسَرْنَ (basarna) (basarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْسُرُ (ʾabsuru) (ʾabsuru)	تَبْسُرُ (tabsuru) (tabsuru)	يَبْسُرُ (yabsuru) (yabsuru)		تَبْسُرَانِ (tabsurāni) (tabsurāni)	يَبْسُرَانِ (yabsurāni) (yabsurāni)		نَبْسُرُ (nabsuru) (nabsuru)	تَبْسُرُونَ (tabsurūna) (tabsurūna)	يَبْسُرُونَ (yabsurūna) (yabsurūna)
	f		تَبْسُرِينَ (tabsurīna) (tabsurīna)	تَبْسُرُ (tabsuru) (tabsuru)			تَبْسُرَانِ (tabsurāni) (tabsurāni)			تَبْسُرْنَ (tabsurna) (tabsurna)	يَبْسُرْنَ (yabsurna) (yabsurna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْسُرَ (ʾabsura) (ʾabsura)	تَبْسُرَ (tabsura) (tabsura)	يَبْسُرَ (yabsura) (yabsura)		تَبْسُرَا (tabsurā) (tabsurā)	يَبْسُرَا (yabsurā) (yabsurā)		نَبْسُرَ (nabsura) (nabsura)	تَبْسُرُوا (tabsurū) (tabsurū)	يَبْسُرُوا (yabsurū) (yabsurū)
	f		تَبْسُرِي (tabsurī) (tabsurī)	تَبْسُرَ (tabsura) (tabsura)			تَبْسُرَا (tabsurā) (tabsurā)			تَبْسُرْنَ (tabsurna) (tabsurna)	يَبْسُرْنَ (yabsurna) (yabsurna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْسُرْ (ʾabsur) (ʾabsur)	تَبْسُرْ (tabsur) (tabsur)	يَبْسُرْ (yabsur) (yabsur)		تَبْسُرَا (tabsurā) (tabsurā)	يَبْسُرَا (yabsurā) (yabsurā)		نَبْسُرْ (nabsur) (nabsur)	تَبْسُرُوا (tabsurū) (tabsurū)	يَبْسُرُوا (yabsurū) (yabsurū)
	f		تَبْسُرِي (tabsurī) (tabsurī)	تَبْسُرْ (tabsur) (tabsur)			تَبْسُرَا (tabsurā) (tabsurā)			تَبْسُرْنَ (tabsurna) (tabsurna)	يَبْسُرْنَ (yabsurna) (yabsurna)
императив الأمر	m		اُبْسُرْ (ubsur) (ubsur)			اُبْسُرَا (ubsurā) (ubsurā)				اُبْسُرُوا (ubsurū) (ubsurū)
	f		اُبْسُرِي (ubsurī) (ubsurī)							اُبْسُرْنَ (ubsurna) (ubsurna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُسِرْتُ (busirtu) (busirtu)	بُسِرْتَ (busirta) (busirta)	بُسِرَ (busira)		بُسِرْتُمَا (busirtumā) (busirtumā)	بُسِرَا (busirā) (busirā)		بُسِرْنَا (busirnā) (busirnā)	بُسِرْتُمْ (busirtum) (busirtum)	بُسِرُوا (busirū) (busirū)
	f		بُسِرْتِ (busirti) (busirti)	بُسِرَتْ (busirat) (busirat)			بُسِرَتَا (busiratā) (busiratā)			بُسِرْتُنَّ (busirtunna) (busirtunna)	بُسِرْنَ (busirna) (busirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْسَرُ (ʾubsaru) (ʾubsaru)	تُبْسَرُ (tubsaru) (tubsaru)	يُبْسَرُ (yubsaru) (yubsaru)		تُبْسَرَانِ (tubsarāni) (tubsarāni)	يُبْسَرَانِ (yubsarāni) (yubsarāni)		نُبْسَرُ (nubsaru) (nubsaru)	تُبْسَرُونَ (tubsarūna) (tubsarūna)	يُبْسَرُونَ (yubsarūna) (yubsarūna)
	f		تُبْسَرِينَ (tubsarīna) (tubsarīna)	تُبْسَرُ (tubsaru) (tubsaru)			تُبْسَرَانِ (tubsarāni) (tubsarāni)			تُبْسَرْنَ (tubsarna) (tubsarna)	يُبْسَرْنَ (yubsarna) (yubsarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْسَرَ (ʾubsara) (ʾubsara)	تُبْسَرَ (tubsara) (tubsara)	يُبْسَرَ (yubsara) (yubsara)		تُبْسَرَا (tubsarā) (tubsarā)	يُبْسَرَا (yubsarā) (yubsarā)		نُبْسَرَ (nubsara) (nubsara)	تُبْسَرُوا (tubsarū) (tubsarū)	يُبْسَرُوا (yubsarū) (yubsarū)
	f		تُبْسَرِي (tubsarī) (tubsarī)	تُبْسَرَ (tubsara) (tubsara)			تُبْسَرَا (tubsarā) (tubsarā)			تُبْسَرْنَ (tubsarna) (tubsarna)	يُبْسَرْنَ (yubsarna) (yubsarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْسَرْ (ʾubsar) (ʾubsar)	تُبْسَرْ (tubsar) (tubsar)	يُبْسَرْ (yubsar) (yubsar)		تُبْسَرَا (tubsarā) (tubsarā)	يُبْسَرَا (yubsarā) (yubsarā)		نُبْسَرْ (nubsar) (nubsar)	تُبْسَرُوا (tubsarū) (tubsarū)	يُبْسَرُوا (yubsarū) (yubsarū)
	f		تُبْسَرِي (tubsarī) (tubsarī)	تُبْسَرْ (tubsar) (tubsar)			تُبْسَرَا (tubsarā) (tubsarā)			تُبْسَرْنَ (tubsarna) (tubsarna)	يُبْسَرْنَ (yubsarna) (yubsarna)