حَلَمَ

Корен: ح ل م*

Девојка која сања слатке снове.

Изговор:

DIN: ḥalama  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. сањати
2. уснити
3. размишљати
4. мислити
5. у сну видети
6. постати зрео

Примери:

.حَلَمَ أحْمَدُ عن الإمْرَةِ التي يُحِبُّها

Ахмед је сањао жену коју воли.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
сањати	يَحْلُمُ	حَلَمَ	1.
учинити благим	يُحَلِّمُ	حَلَّمَ	2.
/	/	/	3.
имати разбориту децу	يُحْلِمُ	أَحْلَمَ	4.
причати лажне снове	يَتَحَلَّمُ	تَحَلَّمَ	5.
правити се добродушан	يَتَحَالَمُ	تَحَالَمَ	6.
сањати, уснити	يَنْحَلِمُ	إِنْحَلَمَ	7.
постати зрео	يَحْتَلِمُ	إِحْتَلَمَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• إنْحَلَمَ في - сањати

Изреке и пословице:

.كُلُ ما تُحْلِمُهُ تُمْكِنُ انْ تَفْعَلَهُ

„Што можеш сањати можеш и учинити.” - Волт Дизни

Асоцијације:

• نَوْمٌ - спавање
• خِيَالٌ - машта

Изведене речи:

• حُلْمٌ - сан, сањарија, зрелост
• حِلْمٌ - благост, доброћудност, стрпљивост, обазривост, разборитост
• حُلْمِيٌّ - снен, сањарски, који се односи на снове

Сродни чланци са Википедије:

حَلَمَ

Преводи

Енглески: [1] dream ☞en Италијански: [1] sognare ☞it Немачки: [1] träumen ☞de Шпански: [1] soñar ☞es Француски: [1] rêver ☞fr Фински: [1] nähdä unta ☞fi Грчки: [1] ονειρεύομαι ☞el

Руски: [1] сниться ☞ru Португалски: [1] sonhar ☞pt Македонски: [1] мечтае ☞mk Српски: [1] сањати ☞sr Мађарски: [1] álmodik ☞hu Бугарски: [1] сънувам ☞bg Кинески: [1] 夢見 ☞zh

Конјугација глагола حَلَمَ (ḥalama) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَالِمٌ (ḥālimun) (ḥālimun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْلُومٌ (maḥlūmun) (maḥlūmun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَلَمْتُ (ḥalamtu) (ḥalamtu)	حَلَمْتَ (ḥalamta) (ḥalamta)	حَلَمَ (ḥalama)		حَلَمْتُمَا (ḥalamtumā) (ḥalamtumā)	حَلَمَا (ḥalamā) (ḥalamā)		حَلَمْنَا (ḥalamnā) (ḥalamnā)	حَلَمْتُمْ (ḥalamtum) (ḥalamtum)	حَلَمُوا (ḥalamū) (ḥalamū)
	f		حَلَمْتِ (ḥalamti) (ḥalamti)	حَلَمَتْ (ḥalamat) (ḥalamat)			حَلَمَتَا (ḥalamatā) (ḥalamatā)			حَلَمْتُنَّ (ḥalamtunna) (ḥalamtunna)	حَلَمْنَ (ḥalamna) (ḥalamna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْلُمُ (ʾaḥlumu) (ʾaḥlumu)	تَحْلُمُ (taḥlumu) (taḥlumu)	يَحْلُمُ (yaḥlumu) (yaḥlumu)		تَحْلُمَانِ (taḥlumāni) (taḥlumāni)	يَحْلُمَانِ (yaḥlumāni) (yaḥlumāni)		نَحْلُمُ (naḥlumu) (naḥlumu)	تَحْلُمُونَ (taḥlumūna) (taḥlumūna)	يَحْلُمُونَ (yaḥlumūna) (yaḥlumūna)
	f		تَحْلُمِينَ (taḥlumīna) (taḥlumīna)	تَحْلُمُ (taḥlumu) (taḥlumu)			تَحْلُمَانِ (taḥlumāni) (taḥlumāni)			تَحْلُمْنَ (taḥlumna) (taḥlumna)	يَحْلُمْنَ (yaḥlumna) (yaḥlumna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْلُمَ (ʾaḥluma) (ʾaḥluma)	تَحْلُمَ (taḥluma) (taḥluma)	يَحْلُمَ (yaḥluma) (yaḥluma)		تَحْلُمَا (taḥlumā) (taḥlumā)	يَحْلُمَا (yaḥlumā) (yaḥlumā)		نَحْلُمَ (naḥluma) (naḥluma)	تَحْلُمُوا (taḥlumū) (taḥlumū)	يَحْلُمُوا (yaḥlumū) (yaḥlumū)
	f		تَحْلُمِي (taḥlumī) (taḥlumī)	تَحْلُمَ (taḥluma) (taḥluma)			تَحْلُمَا (taḥlumā) (taḥlumā)			تَحْلُمْنَ (taḥlumna) (taḥlumna)	يَحْلُمْنَ (yaḥlumna) (yaḥlumna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْلُمْ (ʾaḥlum) (ʾaḥlum)	تَحْلُمْ (taḥlum) (taḥlum)	يَحْلُمْ (yaḥlum) (yaḥlum)		تَحْلُمَا (taḥlumā) (taḥlumā)	يَحْلُمَا (yaḥlumā) (yaḥlumā)		نَحْلُمْ (naḥlum) (naḥlum)	تَحْلُمُوا (taḥlumū) (taḥlumū)	يَحْلُمُوا (yaḥlumū) (yaḥlumū)
	f		تَحْلُمِي (taḥlumī) (taḥlumī)	تَحْلُمْ (taḥlum) (taḥlum)			تَحْلُمَا (taḥlumā) (taḥlumā)			تَحْلُمْنَ (taḥlumna) (taḥlumna)	يَحْلُمْنَ (yaḥlumna) (yaḥlumna)
императив الأمر	m		اُحْلُمْ (uḥlum) (uḥlum)			اُحْلُمَا (uḥlumā) (uḥlumā)				اُحْلُمُوا (uḥlumū) (uḥlumū)
	f		اُحْلُمِي (uḥlumī) (uḥlumī)							اُحْلُمْنَ (uḥlumna) (uḥlumna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُلِمْتُ (ḥulimtu) (ḥulimtu)	حُلِمْتَ (ḥulimta) (ḥulimta)	حُلِمَ (ḥulima)		حُلِمْتُمَا (ḥulimtumā) (ḥulimtumā)	حُلِمَا (ḥulimā) (ḥulimā)		حُلِمْنَا (ḥulimnā) (ḥulimnā)	حُلِمْتُمْ (ḥulimtum) (ḥulimtum)	حُلِمُوا (ḥulimū) (ḥulimū)
	f		حُلِمْتِ (ḥulimti) (ḥulimti)	حُلِمَتْ (ḥulimat) (ḥulimat)			حُلِمَتَا (ḥulimatā) (ḥulimatā)			حُلِمْتُنَّ (ḥulimtunna) (ḥulimtunna)	حُلِمْنَ (ḥulimna) (ḥulimna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْلَمُ (ʾuḥlamu) (ʾuḥlamu)	تُحْلَمُ (tuḥlamu) (tuḥlamu)	يُحْلَمُ (yuḥlamu) (yuḥlamu)		تُحْلَمَانِ (tuḥlamāni) (tuḥlamāni)	يُحْلَمَانِ (yuḥlamāni) (yuḥlamāni)		نُحْلَمُ (nuḥlamu) (nuḥlamu)	تُحْلَمُونَ (tuḥlamūna) (tuḥlamūna)	يُحْلَمُونَ (yuḥlamūna) (yuḥlamūna)
	f		تُحْلَمِينَ (tuḥlamīna) (tuḥlamīna)	تُحْلَمُ (tuḥlamu) (tuḥlamu)			تُحْلَمَانِ (tuḥlamāni) (tuḥlamāni)			تُحْلَمْنَ (tuḥlamna) (tuḥlamna)	يُحْلَمْنَ (yuḥlamna) (yuḥlamna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْلَمَ (ʾuḥlama) (ʾuḥlama)	تُحْلَمَ (tuḥlama) (tuḥlama)	يُحْلَمَ (yuḥlama) (yuḥlama)		تُحْلَمَا (tuḥlamā) (tuḥlamā)	يُحْلَمَا (yuḥlamā) (yuḥlamā)		نُحْلَمَ (nuḥlama) (nuḥlama)	تُحْلَمُوا (tuḥlamū) (tuḥlamū)	يُحْلَمُوا (yuḥlamū) (yuḥlamū)
	f		تُحْلَمِي (tuḥlamī) (tuḥlamī)	تُحْلَمَ (tuḥlama) (tuḥlama)			تُحْلَمَا (tuḥlamā) (tuḥlamā)			تُحْلَمْنَ (tuḥlamna) (tuḥlamna)	يُحْلَمْنَ (yuḥlamna) (yuḥlamna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْلَمْ (ʾuḥlam) (ʾuḥlam)	تُحْلَمْ (tuḥlam) (tuḥlam)	يُحْلَمْ (yuḥlam) (yuḥlam)		تُحْلَمَا (tuḥlamā) (tuḥlamā)	يُحْلَمَا (yuḥlamā) (yuḥlamā)		نُحْلَمْ (nuḥlam) (nuḥlam)	تُحْلَمُوا (tuḥlamū) (tuḥlamū)	يُحْلَمُوا (yuḥlamū) (yuḥlamū)
	f		تُحْلَمِي (tuḥlamī) (tuḥlamī)	تُحْلَمْ (tuḥlam) (tuḥlam)			تُحْلَمَا (tuḥlamā) (tuḥlamā)			تُحْلَمْنَ (tuḥlamna) (tuḥlamna)	يُحْلَمْنَ (yuḥlamna) (yuḥlamna)