صَعِدَ

Корен: ص ع د*

Жене се пењу уз степенице.

Изговор:

DIN: ṣаʿida  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. устати
2. подигнути се
3. попети се
4. узлетети/авион/

Примери:

.صَعِدَتْ الطَّئِرَةُ لَمَّا دَخَلوا كُلُّ المُسافِرينَ

Авион је узлетео када су сви путници ушли.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
устати	يَصْعَدُ	صَعِدَ	1.
успињати се	يُصَعِّدُ	صَعَّدَ	2.
/	/	/	3.
успињати се на	يُصْعِدُ	أَصْعَدَ	4.
уздизати се	يَتَصَعَّدُ	تَصَعَّدَ	5.
постепено се дизати	يَتَصَاعَدُ	تَصَاعَدَ	6.
/	/	/	7.
пењати се, успињати се	يَصْتَعِدُ	إِصْتَعَدَ	8.
/	/	/	9.
дизатисе, успињати се	يَسْتَصْعِدُ	إِسْتَصْعَدَ	10.

Синоними:

• قامَ - устати,(по)дигнути се
• تَسَلَّقَ - попети се
• نَهَضَ - подигнути се, устати
• إِرْتَفَعَ - попети се, дигнути се

Супротне речи:

• نَزَلَ - сићи
• حَدَرَ - сићи, спустити се
• إِنْهَبَطَ - спустити се, сићи

Изреке и пословице:

.لا تَصْعَضُ عِنْدَما يَسْقُطُ الآخَرونَ

Немој се пењати кад други падају.

Асоцијације:

• دَرَجٌ - степенице
• طائِرَةٌ - авион
• سَريرٌ - кревет

Изведене речи:

• صُعودٌ - уздизање, узлетање
• صَعودٌ - узбрдица
• مِصْعَدَةٌ - лифт
• صاعِضٌ - узлазан
• أَصْعَدُ - узвишен, изврстан
• تَصَعُّدٌ - успињање
• تَصاعُدِيٌّ - узлазан, прогресиван

Сродни чланци са Википедије:

صَعِدَ

Преводи

Енглески: [1] rise ☞en Италијански: [1] salire ☞it Немачки: [1] hinaufgehen ☞de Шпански: [1] subir ☞es Француски: [1] monter ☞fr Фински: [1] nousta ☞fi Грчки: [1] εγείρομαι ☞el

Руски: [1] подниматься ☞ru Португалски: [1] subir ☞pt Македонски: [1] дига се ☞mk Српски: [1] устати ☞sr Мађарски: [1] emelkedik ☞hu Бугарски: [1] издигам се ☞bg Кинески: [1] 上升 ☞zh

Конјугација глагола صَعِدَ (ṣaʿida) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						صَاعِدٌ (ṣāʿidun) (ṣāʿidun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَصْعُودٌ (maṣʿūdun) (maṣʿūdun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صَعِدْتُ (ṣaʿidtu) (ṣaʿidtu)	صَعِدْتَ (ṣaʿidta) (ṣaʿidta)	صَعِدَ (ṣaʿida)		صَعِدْتُمَا (ṣaʿidtumā) (ṣaʿidtumā)	صَعِدَا (ṣaʿidā) (ṣaʿidā)		صَعِدْنَا (ṣaʿidnā) (ṣaʿidnā)	صَعِدْتُمْ (ṣaʿidtum) (ṣaʿidtum)	صَعِدُوا (ṣaʿidū) (ṣaʿidū)
	f		صَعِدْتِ (ṣaʿidti) (ṣaʿidti)	صَعِدَتْ (ṣaʿidat) (ṣaʿidat)			صَعِدَتَا (ṣaʿidatā) (ṣaʿidatā)			صَعِدْتُنَّ (ṣaʿidtunna) (ṣaʿidtunna)	صَعِدْنَ (ṣaʿidna) (ṣaʿidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَصْعَدُ (ʾaṣʿadu) (ʾaṣʿadu)	تَصْعَدُ (taṣʿadu) (taṣʿadu)	يَصْعَدُ (yaṣʿadu) (yaṣʿadu)		تَصْعَدَانِ (taṣʿadāni) (taṣʿadāni)	يَصْعَدَانِ (yaṣʿadāni) (yaṣʿadāni)		نَصْعَدُ (naṣʿadu) (naṣʿadu)	تَصْعَدُونَ (taṣʿadūna) (taṣʿadūna)	يَصْعَدُونَ (yaṣʿadūna) (yaṣʿadūna)
	f		تَصْعَدِينَ (taṣʿadīna) (taṣʿadīna)	تَصْعَدُ (taṣʿadu) (taṣʿadu)			تَصْعَدَانِ (taṣʿadāni) (taṣʿadāni)			تَصْعَدْنَ (taṣʿadna) (taṣʿadna)	يَصْعَدْنَ (yaṣʿadna) (yaṣʿadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَصْعَدَ (ʾaṣʿada) (ʾaṣʿada)	تَصْعَدَ (taṣʿada) (taṣʿada)	يَصْعَدَ (yaṣʿada) (yaṣʿada)		تَصْعَدَا (taṣʿadā) (taṣʿadā)	يَصْعَدَا (yaṣʿadā) (yaṣʿadā)		نَصْعَدَ (naṣʿada) (naṣʿada)	تَصْعَدُوا (taṣʿadū) (taṣʿadū)	يَصْعَدُوا (yaṣʿadū) (yaṣʿadū)
	f		تَصْعَدِي (taṣʿadī) (taṣʿadī)	تَصْعَدَ (taṣʿada) (taṣʿada)			تَصْعَدَا (taṣʿadā) (taṣʿadā)			تَصْعَدْنَ (taṣʿadna) (taṣʿadna)	يَصْعَدْنَ (yaṣʿadna) (yaṣʿadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَصْعَدْ (ʾaṣʿad) (ʾaṣʿad)	تَصْعَدْ (taṣʿad) (taṣʿad)	يَصْعَدْ (yaṣʿad) (yaṣʿad)		تَصْعَدَا (taṣʿadā) (taṣʿadā)	يَصْعَدَا (yaṣʿadā) (yaṣʿadā)		نَصْعَدْ (naṣʿad) (naṣʿad)	تَصْعَدُوا (taṣʿadū) (taṣʿadū)	يَصْعَدُوا (yaṣʿadū) (yaṣʿadū)
	f		تَصْعَدِي (taṣʿadī) (taṣʿadī)	تَصْعَدْ (taṣʿad) (taṣʿad)			تَصْعَدَا (taṣʿadā) (taṣʿadā)			تَصْعَدْنَ (taṣʿadna) (taṣʿadna)	يَصْعَدْنَ (yaṣʿadna) (yaṣʿadna)
императив الأمر	m		اِصْعَدْ (iṣʿad) (iṣʿad)			اِصْعَدَا (iṣʿadā) (iṣʿadā)				اِصْعَدُوا (iṣʿadū) (iṣʿadū)
	f		اِصْعَدِي (iṣʿadī) (iṣʿadī)							اِصْعَدْنَ (iṣʿadna) (iṣʿadna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صُعِدْتُ (ṣuʿidtu) (ṣuʿidtu)	صُعِدْتَ (ṣuʿidta) (ṣuʿidta)	صُعِدَ (ṣuʿida)		صُعِدْتُمَا (ṣuʿidtumā) (ṣuʿidtumā)	صُعِدَا (ṣuʿidā) (ṣuʿidā)		صُعِدْنَا (ṣuʿidnā) (ṣuʿidnā)	صُعِدْتُمْ (ṣuʿidtum) (ṣuʿidtum)	صُعِدُوا (ṣuʿidū) (ṣuʿidū)
	f		صُعِدْتِ (ṣuʿidti) (ṣuʿidti)	صُعِدَتْ (ṣuʿidat) (ṣuʿidat)			صُعِدَتَا (ṣuʿidatā) (ṣuʿidatā)			صُعِدْتُنَّ (ṣuʿidtunna) (ṣuʿidtunna)	صُعِدْنَ (ṣuʿidna) (ṣuʿidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُصْعَدُ (ʾuṣʿadu) (ʾuṣʿadu)	تُصْعَدُ (tuṣʿadu) (tuṣʿadu)	يُصْعَدُ (yuṣʿadu) (yuṣʿadu)		تُصْعَدَانِ (tuṣʿadāni) (tuṣʿadāni)	يُصْعَدَانِ (yuṣʿadāni) (yuṣʿadāni)		نُصْعَدُ (nuṣʿadu) (nuṣʿadu)	تُصْعَدُونَ (tuṣʿadūna) (tuṣʿadūna)	يُصْعَدُونَ (yuṣʿadūna) (yuṣʿadūna)
	f		تُصْعَدِينَ (tuṣʿadīna) (tuṣʿadīna)	تُصْعَدُ (tuṣʿadu) (tuṣʿadu)			تُصْعَدَانِ (tuṣʿadāni) (tuṣʿadāni)			تُصْعَدْنَ (tuṣʿadna) (tuṣʿadna)	يُصْعَدْنَ (yuṣʿadna) (yuṣʿadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُصْعَدَ (ʾuṣʿada) (ʾuṣʿada)	تُصْعَدَ (tuṣʿada) (tuṣʿada)	يُصْعَدَ (yuṣʿada) (yuṣʿada)		تُصْعَدَا (tuṣʿadā) (tuṣʿadā)	يُصْعَدَا (yuṣʿadā) (yuṣʿadā)		نُصْعَدَ (nuṣʿada) (nuṣʿada)	تُصْعَدُوا (tuṣʿadū) (tuṣʿadū)	يُصْعَدُوا (yuṣʿadū) (yuṣʿadū)
	f		تُصْعَدِي (tuṣʿadī) (tuṣʿadī)	تُصْعَدَ (tuṣʿada) (tuṣʿada)			تُصْعَدَا (tuṣʿadā) (tuṣʿadā)			تُصْعَدْنَ (tuṣʿadna) (tuṣʿadna)	يُصْعَدْنَ (yuṣʿadna) (yuṣʿadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُصْعَدْ (ʾuṣʿad) (ʾuṣʿad)	تُصْعَدْ (tuṣʿad) (tuṣʿad)	يُصْعَدْ (yuṣʿad) (yuṣʿad)		تُصْعَدَا (tuṣʿadā) (tuṣʿadā)	يُصْعَدَا (yuṣʿadā) (yuṣʿadā)		نُصْعَدْ (nuṣʿad) (nuṣʿad)	تُصْعَدُوا (tuṣʿadū) (tuṣʿadū)	يُصْعَدُوا (yuṣʿadū) (yuṣʿadū)
	f		تُصْعَدِي (tuṣʿadī) (tuṣʿadī)	تُصْعَدْ (tuṣʿad) (tuṣʿad)			تُصْعَدَا (tuṣʿadā) (tuṣʿadā)			تُصْعَدْنَ (tuṣʿadna) (tuṣʿadna)	يُصْعَدْنَ (yuṣʿadna) (yuṣʿadna)