عَزَلَ
Изговор:
Значења:
- отпустити
- сменити
- удаљити с/посла/
- свргнути
Примери:
- .عَزَلَ المُديرُ المُدَرِّسَةَ لِأَنَّها تَأَخَرَتْ عَلىَ الشُّغْلِ
- Директор је отпустио учитељицу јер је каснила на посао.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
отпустити | يَعْزِلُ | عَزَلَ | 1. |
отпуштати | يُعَزِّلُ | عَزَّلَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
оставити | يُعْزِلُ | أَعْزَلَ | 4. |
удаљити се | يَتَعَزَّلُ | تَعَزَّلَ | 5. |
удаљити се међусобно | يَتَعَازَلُ | تَعَازَلَ | 6. |
бити удаљен | يَنْعَزِلُ | إِنْعَزَلَ | 7. |
удаљити се | يَعْتَزِلُ | إِعْتَزَلَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Синоними:
Супротне речи:
- شَغَّلَ - запослити
- وَظَّفَ - запослити, поставити на дужност, именовати
- قَلَّدَ - поставити за, опуномоћити
- قَدَّمَ - унапредити
- إِسْتَأْجَرَ - унајмити
Изреке и пословице:
- .لا تَعْزِلْ الشَّخْصَ الأَذْكَ مِنْكَ و سَتُصْبِحُ غانِيًا
- Не отпуштај паметнијег од себе и постаћеш богат.
Асоцијације:
Изведене речи:
- إِعْتِزالٌ - удаљавање
- إِنْعِزالٌ - изолација
- عَزَلٌ - отпуштање, удаљавање
- مَعْزولٌ - отпуштен
- إِنْعِزالِيَّةٌ - изолационизам
- عازِلٌ - изолација, изолатор
- عُزْلَةٌ - одвојеност, изолираност, повученост
- مَعْزِلٌ - одвојеност
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола عَزَلَ (ʿazala) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
عَازِلٌ (ʿāzilun) (ʿāzilun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَعْزُولٌ (maʿzūlun) (maʿzūlun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عَزَلْتُ (ʿazaltu) (ʿazaltu) |
عَزَلْتَ (ʿazalta) (ʿazalta) |
عَزَلَ (ʿazala) |
عَزَلْتُمَا (ʿazaltumā) (ʿazaltumā) |
عَزَلَا (ʿazalā) (ʿazalā) |
عَزَلْنَا (ʿazalnā) (ʿazalnā) |
عَزَلْتُمْ (ʿazaltum) (ʿazaltum) |
عَزَلُوا (ʿazalū) (ʿazalū) | |||
f | عَزَلْتِ (ʿazalti) (ʿazalti) |
عَزَلَتْ (ʿazalat) (ʿazalat) |
عَزَلَتَا (ʿazalatā) (ʿazalatā) |
عَزَلْتُنَّ (ʿazaltunna) (ʿazaltunna) |
عَزَلْنَ (ʿazalna) (ʿazalna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَعْزِلُ (ʾaʿzilu) (ʾaʿzilu) |
تَعْزِلُ (taʿzilu) (taʿzilu) |
يَعْزِلُ (yaʿzilu) (yaʿzilu) |
تَعْزِلَانِ (taʿzilāni) (taʿzilāni) |
يَعْزِلَانِ (yaʿzilāni) (yaʿzilāni) |
نَعْزِلُ (naʿzilu) (naʿzilu) |
تَعْزِلُونَ (taʿzilūna) (taʿzilūna) |
يَعْزِلُونَ (yaʿzilūna) (yaʿzilūna) | |||
f | تَعْزِلِينَ (taʿzilīna) (taʿzilīna) |
تَعْزِلُ (taʿzilu) (taʿzilu) |
تَعْزِلَانِ (taʿzilāni) (taʿzilāni) |
تَعْزِلْنَ (taʿzilna) (taʿzilna) |
يَعْزِلْنَ (yaʿzilna) (yaʿzilna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَعْزِلَ (ʾaʿzila) (ʾaʿzila) |
تَعْزِلَ (taʿzila) (taʿzila) |
يَعْزِلَ (yaʿzila) (yaʿzila) |
تَعْزِلَا (taʿzilā) (taʿzilā) |
يَعْزِلَا (yaʿzilā) (yaʿzilā) |
نَعْزِلَ (naʿzila) (naʿzila) |
تَعْزِلُوا (taʿzilū) (taʿzilū) |
يَعْزِلُوا (yaʿzilū) (yaʿzilū) | |||
f | تَعْزِلِي (taʿzilī) (taʿzilī) |
تَعْزِلَ (taʿzila) (taʿzila) |
تَعْزِلَا (taʿzilā) (taʿzilā) |
تَعْزِلْنَ (taʿzilna) (taʿzilna) |
يَعْزِلْنَ (yaʿzilna) (yaʿzilna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَعْزِلْ (ʾaʿzil) (ʾaʿzil) |
تَعْزِلْ (taʿzil) (taʿzil) |
يَعْزِلْ (yaʿzil) (yaʿzil) |
تَعْزِلَا (taʿzilā) (taʿzilā) |
يَعْزِلَا (yaʿzilā) (yaʿzilā) |
نَعْزِلْ (naʿzil) (naʿzil) |
تَعْزِلُوا (taʿzilū) (taʿzilū) |
يَعْزِلُوا (yaʿzilū) (yaʿzilū) | |||
f | تَعْزِلِي (taʿzilī) (taʿzilī) |
تَعْزِلْ (taʿzil) (taʿzil) |
تَعْزِلَا (taʿzilā) (taʿzilā) |
تَعْزِلْنَ (taʿzilna) (taʿzilna) |
يَعْزِلْنَ (yaʿzilna) (yaʿzilna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِعْزِلْ (iʿzil) (iʿzil) |
اِعْزِلَا (iʿzilā) (iʿzilā) |
اِعْزِلُوا (iʿzilū) (iʿzilū) |
||||||||
f | اِعْزِلِي (iʿzilī) (iʿzilī) |
اِعْزِلْنَ (iʿzilna) (iʿzilna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عُزِلْتُ (ʿuziltu) (ʿuziltu) |
عُزِلْتَ (ʿuzilta) (ʿuzilta) |
عُزِلَ (ʿuzila) |
عُزِلْتُمَا (ʿuziltumā) (ʿuziltumā) |
عُزِلَا (ʿuzilā) (ʿuzilā) |
عُزِلْنَا (ʿuzilnā) (ʿuzilnā) |
عُزِلْتُمْ (ʿuziltum) (ʿuziltum) |
عُزِلُوا (ʿuzilū) (ʿuzilū) | |||
f | عُزِلْتِ (ʿuzilti) (ʿuzilti) |
عُزِلَتْ (ʿuzilat) (ʿuzilat) |
عُزِلَتَا (ʿuzilatā) (ʿuzilatā) |
عُزِلْتُنَّ (ʿuziltunna) (ʿuziltunna) |
عُزِلْنَ (ʿuzilna) (ʿuzilna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُعْزَلُ (ʾuʿzalu) (ʾuʿzalu) |
تُعْزَلُ (tuʿzalu) (tuʿzalu) |
يُعْزَلُ (yuʿzalu) (yuʿzalu) |
تُعْزَلَانِ (tuʿzalāni) (tuʿzalāni) |
يُعْزَلَانِ (yuʿzalāni) (yuʿzalāni) |
نُعْزَلُ (nuʿzalu) (nuʿzalu) |
تُعْزَلُونَ (tuʿzalūna) (tuʿzalūna) |
يُعْزَلُونَ (yuʿzalūna) (yuʿzalūna) | |||
f | تُعْزَلِينَ (tuʿzalīna) (tuʿzalīna) |
تُعْزَلُ (tuʿzalu) (tuʿzalu) |
تُعْزَلَانِ (tuʿzalāni) (tuʿzalāni) |
تُعْزَلْنَ (tuʿzalna) (tuʿzalna) |
يُعْزَلْنَ (yuʿzalna) (yuʿzalna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُعْزَلَ (ʾuʿzala) (ʾuʿzala) |
تُعْزَلَ (tuʿzala) (tuʿzala) |
يُعْزَلَ (yuʿzala) (yuʿzala) |
تُعْزَلَا (tuʿzalā) (tuʿzalā) |
يُعْزَلَا (yuʿzalā) (yuʿzalā) |
نُعْزَلَ (nuʿzala) (nuʿzala) |
تُعْزَلُوا (tuʿzalū) (tuʿzalū) |
يُعْزَلُوا (yuʿzalū) (yuʿzalū) | |||
f | تُعْزَلِي (tuʿzalī) (tuʿzalī) |
تُعْزَلَ (tuʿzala) (tuʿzala) |
تُعْزَلَا (tuʿzalā) (tuʿzalā) |
تُعْزَلْنَ (tuʿzalna) (tuʿzalna) |
يُعْزَلْنَ (yuʿzalna) (yuʿzalna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُعْزَلْ (ʾuʿzal) (ʾuʿzal) |
تُعْزَلْ (tuʿzal) (tuʿzal) |
يُعْزَلْ (yuʿzal) (yuʿzal) |
تُعْزَلَا (tuʿzalā) (tuʿzalā) |
يُعْزَلَا (yuʿzalā) (yuʿzalā) |
نُعْزَلْ (nuʿzal) (nuʿzal) |
تُعْزَلُوا (tuʿzalū) (tuʿzalū) |
يُعْزَلُوا (yuʿzalū) (yuʿzalū) | |||
f | تُعْزَلِي (tuʿzalī) (tuʿzalī) |
تُعْزَلْ (tuʿzal) (tuʿzal) |
تُعْزَلَا (tuʿzalā) (tuʿzalā) |
تُعْزَلْنَ (tuʿzalna) (tuʿzalna) |
يُعْزَلْنَ (yuʿzalna) (yuʿzalna) |