عَقَدَ

Корен: ع ق د*

Склапање уговора о сарадњи УАЕ и Русије 2007. године.

Изговор:

DIN: ʿaqada  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. завезати
2. склопити (уговор)
3. закључити
4. положити (заклетву)
5. заказати (састанак)
6. одржати (седницу)
7. спојити
8. саставити
9. организовати (тржиште)

Примери:

.عَقَدَ زُعْمَاءُ دُوَلِ الخَلِيجِ الغَنِيَّةِ إِجْتِمَاعاً فِي دُبَي الأُسْبُوعَ المَاضِي

Владари богатих заливских земаља одржали су прошле недеље састанак у Дубаију.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
склопити	يُعَقِدُ	عَقَدَ	1.
чврсто свезати	يُعَقِّدُ	عَقَّدَ	2.
договорити се с	يَعَاقِدُ	عَاقَدَ	3.
укухати	يَعْقِدُ	أَعْقَدَ	4.
бити свезан	يَتَعَقَّدُ	تَعَقَّدَ	5.
бити међусобно свезани	يَتَعَاقَدُ	تَعَاقَدَ	6.
бити згуснут	يَنْعَقِدُ	إِنْعَقَدَ	7.
свезати	يَعْتَقِدُ	إِعْتَقَدَ	8.
/	/	/	9.
бити лаковеран	يَسْتَعْقِدُ	إِسْتَعْقَدَ	10.

Синоними:

• إِسْتَنْتَجَ - закључити
• إِخْتَتَمَ - закључити, склопити (уговор), запечатити
• قَرَرَ - одлучити
• رَبَطَ - спојити, повезати
• إِتَّصَلَ - повезати, контактирати

Изреке и пословице:

.لَمْ يَنْعَقِدُ لَهُ زَهْرُ ولا ثَمَرُ

Не имао рода ни порода. (Не створио му се ни цвет ни плод.)

Асоцијације:

• إِجْتِماعٌ - састанак

Изведене речи:

• إِعْتِقاةٌ - уверење, вера, догма, поуздање, доктрина
• إِنْعِقادٌ - седница, састанак, заседање, склапање, закључење
• تَعَاقُدٌ - договор, наредба, сагласност, савез, уговор
• عَقْدٌ - спајање, састављање, склапање, закључивање
• عَقْدٌ - уговор, спис, документ, уверење
• عِقْدٌ - огрлица
• عَقِيدٌ - савезник, уговарач, вођа, заповедник
• عَقِيدَةٌ - веровање, убеђење, кредо, вера, догма, идеологија
• مُعاقِدٌ - уговарач
• مُعْتَقِدٌ - онај који чврсто верује, уверен, убеђен, верник

Сродни чланци са Википедије:

عَقَدَ

Преводи

Енглески: [1] hold ☞en Италијански: [1] tenere ☞it Немачки: [1] abhalten ☞de Шпански: [1] realizar ☞es Француски: [1] tenir ☞fr Фински: [1] pitää ☞fi Грчки: [1] έχουν ☞el

Руски: [1] провести ☞ru Португалски: [1] realizar ☞pt Македонски: [1] одржа ☞mk Српски: [1] одржати ☞sr Мађарски: [1] tart ☞hu Бугарски: [1] провежда ☞bg Кинески: [1] 开会 ☞zh

Конјугација глагола عَقَدَ (ʿaqada) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						عَاقِدٌ (ʿāqidun) (ʿāqidun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَعْقُودٌ (maʿqūdun) (maʿqūdun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	عَقَدْتُ (ʿaqadtu) (ʿaqadtu)	عَقَدْتَ (ʿaqadta) (ʿaqadta)	عَقَدَ (ʿaqada)		عَقَدْتُمَا (ʿaqadtumā) (ʿaqadtumā)	عَقَدَا (ʿaqadā) (ʿaqadā)		عَقَدْنَا (ʿaqadnā) (ʿaqadnā)	عَقَدْتُمْ (ʿaqadtum) (ʿaqadtum)	عَقَدُوا (ʿaqadū) (ʿaqadū)
	f		عَقَدْتِ (ʿaqadti) (ʿaqadti)	عَقَدَتْ (ʿaqadat) (ʿaqadat)			عَقَدَتَا (ʿaqadatā) (ʿaqadatā)			عَقَدْتُنَّ (ʿaqadtunna) (ʿaqadtunna)	عَقَدْنَ (ʿaqadna) (ʿaqadna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَعْقِدُ (ʾaʿqidu) (ʾaʿqidu)	تَعْقِدُ (taʿqidu) (taʿqidu)	يَعْقِدُ (yaʿqidu) (yaʿqidu)		تَعْقِدَانِ (taʿqidāni) (taʿqidāni)	يَعْقِدَانِ (yaʿqidāni) (yaʿqidāni)		نَعْقِدُ (naʿqidu) (naʿqidu)	تَعْقِدُونَ (taʿqidūna) (taʿqidūna)	يَعْقِدُونَ (yaʿqidūna) (yaʿqidūna)
	f		تَعْقِدِينَ (taʿqidīna) (taʿqidīna)	تَعْقِدُ (taʿqidu) (taʿqidu)			تَعْقِدَانِ (taʿqidāni) (taʿqidāni)			تَعْقِدْنَ (taʿqidna) (taʿqidna)	يَعْقِدْنَ (yaʿqidna) (yaʿqidna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَعْقِدَ (ʾaʿqida) (ʾaʿqida)	تَعْقِدَ (taʿqida) (taʿqida)	يَعْقِدَ (yaʿqida) (yaʿqida)		تَعْقِدَا (taʿqidā) (taʿqidā)	يَعْقِدَا (yaʿqidā) (yaʿqidā)		نَعْقِدَ (naʿqida) (naʿqida)	تَعْقِدُوا (taʿqidū) (taʿqidū)	يَعْقِدُوا (yaʿqidū) (yaʿqidū)
	f		تَعْقِدِي (taʿqidī) (taʿqidī)	تَعْقِدَ (taʿqida) (taʿqida)			تَعْقِدَا (taʿqidā) (taʿqidā)			تَعْقِدْنَ (taʿqidna) (taʿqidna)	يَعْقِدْنَ (yaʿqidna) (yaʿqidna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَعْقِدْ (ʾaʿqid) (ʾaʿqid)	تَعْقِدْ (taʿqid) (taʿqid)	يَعْقِدْ (yaʿqid) (yaʿqid)		تَعْقِدَا (taʿqidā) (taʿqidā)	يَعْقِدَا (yaʿqidā) (yaʿqidā)		نَعْقِدْ (naʿqid) (naʿqid)	تَعْقِدُوا (taʿqidū) (taʿqidū)	يَعْقِدُوا (yaʿqidū) (yaʿqidū)
	f		تَعْقِدِي (taʿqidī) (taʿqidī)	تَعْقِدْ (taʿqid) (taʿqid)			تَعْقِدَا (taʿqidā) (taʿqidā)			تَعْقِدْنَ (taʿqidna) (taʿqidna)	يَعْقِدْنَ (yaʿqidna) (yaʿqidna)
императив الأمر	m		اِعْقِدْ (iʿqid) (iʿqid)			اِعْقِدَا (iʿqidā) (iʿqidā)				اِعْقِدُوا (iʿqidū) (iʿqidū)
	f		اِعْقِدِي (iʿqidī) (iʿqidī)							اِعْقِدْنَ (iʿqidna) (iʿqidna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	عُقِدْتُ (ʿuqidtu) (ʿuqidtu)	عُقِدْتَ (ʿuqidta) (ʿuqidta)	عُقِدَ (ʿuqida)		عُقِدْتُمَا (ʿuqidtumā) (ʿuqidtumā)	عُقِدَا (ʿuqidā) (ʿuqidā)		عُقِدْنَا (ʿuqidnā) (ʿuqidnā)	عُقِدْتُمْ (ʿuqidtum) (ʿuqidtum)	عُقِدُوا (ʿuqidū) (ʿuqidū)
	f		عُقِدْتِ (ʿuqidti) (ʿuqidti)	عُقِدَتْ (ʿuqidat) (ʿuqidat)			عُقِدَتَا (ʿuqidatā) (ʿuqidatā)			عُقِدْتُنَّ (ʿuqidtunna) (ʿuqidtunna)	عُقِدْنَ (ʿuqidna) (ʿuqidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُعْقَدُ (ʾuʿqadu) (ʾuʿqadu)	تُعْقَدُ (tuʿqadu) (tuʿqadu)	يُعْقَدُ (yuʿqadu) (yuʿqadu)		تُعْقَدَانِ (tuʿqadāni) (tuʿqadāni)	يُعْقَدَانِ (yuʿqadāni) (yuʿqadāni)		نُعْقَدُ (nuʿqadu) (nuʿqadu)	تُعْقَدُونَ (tuʿqadūna) (tuʿqadūna)	يُعْقَدُونَ (yuʿqadūna) (yuʿqadūna)
	f		تُعْقَدِينَ (tuʿqadīna) (tuʿqadīna)	تُعْقَدُ (tuʿqadu) (tuʿqadu)			تُعْقَدَانِ (tuʿqadāni) (tuʿqadāni)			تُعْقَدْنَ (tuʿqadna) (tuʿqadna)	يُعْقَدْنَ (yuʿqadna) (yuʿqadna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُعْقَدَ (ʾuʿqada) (ʾuʿqada)	تُعْقَدَ (tuʿqada) (tuʿqada)	يُعْقَدَ (yuʿqada) (yuʿqada)		تُعْقَدَا (tuʿqadā) (tuʿqadā)	يُعْقَدَا (yuʿqadā) (yuʿqadā)		نُعْقَدَ (nuʿqada) (nuʿqada)	تُعْقَدُوا (tuʿqadū) (tuʿqadū)	يُعْقَدُوا (yuʿqadū) (yuʿqadū)
	f		تُعْقَدِي (tuʿqadī) (tuʿqadī)	تُعْقَدَ (tuʿqada) (tuʿqada)			تُعْقَدَا (tuʿqadā) (tuʿqadā)			تُعْقَدْنَ (tuʿqadna) (tuʿqadna)	يُعْقَدْنَ (yuʿqadna) (yuʿqadna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُعْقَدْ (ʾuʿqad) (ʾuʿqad)	تُعْقَدْ (tuʿqad) (tuʿqad)	يُعْقَدْ (yuʿqad) (yuʿqad)		تُعْقَدَا (tuʿqadā) (tuʿqadā)	يُعْقَدَا (yuʿqadā) (yuʿqadā)		نُعْقَدْ (nuʿqad) (nuʿqad)	تُعْقَدُوا (tuʿqadū) (tuʿqadū)	يُعْقَدُوا (yuʿqadū) (yuʿqadū)
	f		تُعْقَدِي (tuʿqadī) (tuʿqadī)	تُعْقَدْ (tuʿqad) (tuʿqad)			تُعْقَدَا (tuʿqadā) (tuʿqadā)			تُعْقَدْنَ (tuʿqadna) (tuʿqadna)	يُعْقَدْنَ (yuʿqadna) (yuʿqadna)