كَرِهَ

Корен: ك ر ه*

Фацијална експресија мржње

Глаголски вид
свршени	несвршени
كَرِهَ	يَكْرَهُ

Изговор:

DIN: kariha  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. мрзети
2. не волети
3. осећати одвратност према
4. гадити се

Примери:

.كَرِهَ الذِّهَابَ إِلَى القَرْيَةِ

Није волео да иде на село.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
мрзети, не волети; осећати одвратност према, гадити се	يَكْرَهُ	كَرِهَ	1.
замрзети; изазвати одвратност (гађење) према	يُكَرِّهُ	كَرَّهَ	2.
/	/	/	3.
присилити, приморати на	يُكْرِهُ	أَكْرَهَ	4.
мрзети: осећати одвратност према	يَتَكَرَّهُ	تَكَرَّهَ	5.
не волети; гадити се	يَتَكَارَهُ	تَكَارَهَ	6.
бити мрзак, постати омражен, бити одвратан, гадан	يُنْكَرِهُ	إِنْكَرَهَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
сматрати ружним (одвратним); мрзети; гадити се	يَسْتَكْرِهُ	إِسْتَكْرَهَ	10.

Синоними:

• أَبْغَضَ - мрзети, презирати
• مَقَتَ - замрзети, не подносити, осећати одвратност према
• نَفَرَ مِنْ - осећати одвратност према, гадити се; не волети, мрзети

Супротне речи:

• حَبَّ - волети, љубити, бити заљубљен у; хтети желети
• أَحَبَّ - волети, љубити; желети, хтети
• هَوِيَ - волети, жудети, љубити
• عَشِقَ - страствено волети (љубити), бити заљубљен, заљубити се, бити заслепљен од љубави

Изреке и пословице:

.أَنْتَ لاَ تَكْرَهُنِي، أَنْتَ تَكْرَهُ الصُّورَةَ الَّتِي تَكَّوَنَتْهَا عَنِّي، وَ هَذِهِ الصُّورَةُ لَيْسَتْ أَنَا إِنَّما هِيَ أَنْتَ

- أدونيس

Ти не мрзиш мене, ти мрзиш слику коју си створила о мени, а та слика нисам ја већ си то ти.

Асоцијације:

• كَرَاهَةٌ - одвратност, антипатија, аверзија, мржња
• غَضَبٌ - љутња, срџба, гнев; мрзовоља, незадовољство
• شِجَارٌ - свађа, препирка

Изведене речи:

• تَكَرُّهٌ - одвратност, одбојност, антипатија; гађење; мрзовоља; аверзија
• كَارِهٌ - који не воли, мрзи; мрзовољан, који ради нешто против своје воље (нерадо)
• كَرَاهَةٌ - одвратност, антипатија, аверзија, мржња
• كُرُوهِيَّةٌ - одвратност; мржња
• كَرِيهٌ - мрзак, одвратан, антипатичан; неугодан; ружан
• كَرِيهَةٌ - непријатност; несрећа
• مُتَكَرِّهٌ - који мрзи, не воли; који осећа одвратност, коме се гади
• مَكْرَهٌ - непријатна ствар; незгодан положај
• مَكْرَهَةٌ - одвратност, аверзија; мржња; неугодност; предмет мржње

Сродни чланци са Википедије:

كَرِهَ

Преводи

Енглески: [1] hate ☞en Италијански: [1] odiare ☞it Немачки: [1] hassen ☞de Шпански: [1] odiar ☞es Француски: [1] haïr ☞fr Фински: [1] vihata ☞fi Грчки: [1] μισώ ☞el

Руски: [1] ненави́деть ☞ru Португалски: [1] odiar ☞pt Македонски: [1] мразат ☞mk Српски: [1] мрзети ☞sr Мађарски: [1] gyűlöl ☞hu Бугарски: [1] мра́зя ☞bg Кинески: [1] 恨 ☞zh

Конјугација глагола كَرِهَ (kariha) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						كَارِهٌ (kārihun) (kārihun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَكْرُوهٌ (makrūhun) (makrūhun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	كَرِهْتُ (karihtu) (karihtu)	كَرِهْتَ (karihta) (karihta)	كَرِهَ (kariha)		كَرِهْتُمَا (karihtumā) (karihtumā)	كَرِهَا (karihā) (karihā)		كَرِهْنَا (karihnā) (karihnā)	كَرِهْتُمْ (karihtum) (karihtum)	كَرِهُوا (karihū) (karihū)
	f		كَرِهْتِ (karihti) (karihti)	كَرِهَتْ (karihat) (karihat)			كَرِهَتَا (karihatā) (karihatā)			كَرِهْتُنَّ (karihtunna) (karihtunna)	كَرِهْنَ (karihna) (karihna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَكْرَهُ (ʾakrahu) (ʾakrahu)	تَكْرَهُ (takrahu) (takrahu)	يَكْرَهُ (yakrahu) (yakrahu)		تَكْرَهَانِ (takrahāni) (takrahāni)	يَكْرَهَانِ (yakrahāni) (yakrahāni)		نَكْرَهُ (nakrahu) (nakrahu)	تَكْرَهُونَ (takrahūna) (takrahūna)	يَكْرَهُونَ (yakrahūna) (yakrahūna)
	f		تَكْرَهِينَ (takrahīna) (takrahīna)	تَكْرَهُ (takrahu) (takrahu)			تَكْرَهَانِ (takrahāni) (takrahāni)			تَكْرَهْنَ (takrahna) (takrahna)	يَكْرَهْنَ (yakrahna) (yakrahna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَكْرَهَ (ʾakraha) (ʾakraha)	تَكْرَهَ (takraha) (takraha)	يَكْرَهَ (yakraha) (yakraha)		تَكْرَهَا (takrahā) (takrahā)	يَكْرَهَا (yakrahā) (yakrahā)		نَكْرَهَ (nakraha) (nakraha)	تَكْرَهُوا (takrahū) (takrahū)	يَكْرَهُوا (yakrahū) (yakrahū)
	f		تَكْرَهِي (takrahī) (takrahī)	تَكْرَهَ (takraha) (takraha)			تَكْرَهَا (takrahā) (takrahā)			تَكْرَهْنَ (takrahna) (takrahna)	يَكْرَهْنَ (yakrahna) (yakrahna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَكْرَهْ (ʾakrah) (ʾakrah)	تَكْرَهْ (takrah) (takrah)	يَكْرَهْ (yakrah) (yakrah)		تَكْرَهَا (takrahā) (takrahā)	يَكْرَهَا (yakrahā) (yakrahā)		نَكْرَهْ (nakrah) (nakrah)	تَكْرَهُوا (takrahū) (takrahū)	يَكْرَهُوا (yakrahū) (yakrahū)
	f		تَكْرَهِي (takrahī) (takrahī)	تَكْرَهْ (takrah) (takrah)			تَكْرَهَا (takrahā) (takrahā)			تَكْرَهْنَ (takrahna) (takrahna)	يَكْرَهْنَ (yakrahna) (yakrahna)
императив الأمر	m		اِكْرَهْ (ikrah) (ikrah)			اِكْرَهَا (ikrahā) (ikrahā)				اِكْرَهُوا (ikrahū) (ikrahū)
	f		اِكْرَهِي (ikrahī) (ikrahī)							اِكْرَهْنَ (ikrahna) (ikrahna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	كُرِهْتُ (kurihtu) (kurihtu)	كُرِهْتَ (kurihta) (kurihta)	كُرِهَ (kuriha)		كُرِهْتُمَا (kurihtumā) (kurihtumā)	كُرِهَا (kurihā) (kurihā)		كُرِهْنَا (kurihnā) (kurihnā)	كُرِهْتُمْ (kurihtum) (kurihtum)	كُرِهُوا (kurihū) (kurihū)
	f		كُرِهْتِ (kurihti) (kurihti)	كُرِهَتْ (kurihat) (kurihat)			كُرِهَتَا (kurihatā) (kurihatā)			كُرِهْتُنَّ (kurihtunna) (kurihtunna)	كُرِهْنَ (kurihna) (kurihna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُكْرَهُ (ʾukrahu) (ʾukrahu)	تُكْرَهُ (tukrahu) (tukrahu)	يُكْرَهُ (yukrahu) (yukrahu)		تُكْرَهَانِ (tukrahāni) (tukrahāni)	يُكْرَهَانِ (yukrahāni) (yukrahāni)		نُكْرَهُ (nukrahu) (nukrahu)	تُكْرَهُونَ (tukrahūna) (tukrahūna)	يُكْرَهُونَ (yukrahūna) (yukrahūna)
	f		تُكْرَهِينَ (tukrahīna) (tukrahīna)	تُكْرَهُ (tukrahu) (tukrahu)			تُكْرَهَانِ (tukrahāni) (tukrahāni)			تُكْرَهْنَ (tukrahna) (tukrahna)	يُكْرَهْنَ (yukrahna) (yukrahna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُكْرَهَ (ʾukraha) (ʾukraha)	تُكْرَهَ (tukraha) (tukraha)	يُكْرَهَ (yukraha) (yukraha)		تُكْرَهَا (tukrahā) (tukrahā)	يُكْرَهَا (yukrahā) (yukrahā)		نُكْرَهَ (nukraha) (nukraha)	تُكْرَهُوا (tukrahū) (tukrahū)	يُكْرَهُوا (yukrahū) (yukrahū)
	f		تُكْرَهِي (tukrahī) (tukrahī)	تُكْرَهَ (tukraha) (tukraha)			تُكْرَهَا (tukrahā) (tukrahā)			تُكْرَهْنَ (tukrahna) (tukrahna)	يُكْرَهْنَ (yukrahna) (yukrahna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُكْرَهْ (ʾukrah) (ʾukrah)	تُكْرَهْ (tukrah) (tukrah)	يُكْرَهْ (yukrah) (yukrah)		تُكْرَهَا (tukrahā) (tukrahā)	يُكْرَهَا (yukrahā) (yukrahā)		نُكْرَهْ (nukrah) (nukrah)	تُكْرَهُوا (tukrahū) (tukrahū)	يُكْرَهُوا (yukrahū) (yukrahū)
	f		تُكْرَهِي (tukrahī) (tukrahī)	تُكْرَهْ (tukrah) (tukrah)			تُكْرَهَا (tukrahā) (tukrahā)			تُكْرَهْنَ (tukrahna) (tukrahna)	يُكْرَهْنَ (yukrahna) (yukrahna)