кȁко

kȁko

kȁko (српски, ћир. ка̏ко)

kȁko, прил.

kȁko, взн.

Значења:

Примери:

Mȍžeš tȋ ráditi kȁko, kad nȇćeš čúvati. ^[2] Итебеј ^[1]
Dȉ je kȁko zèmlja. ^[2] Бока Ђала Српски Крстур Нови Бечеј Житиште Томашевац Фаркаждин Вршац Сефкерин ^[1]
Kȁko gođ ùrādim, ní ti je dòbro. Ловра ^[1]
Kȁko ti se sȉme? Кумане Јасеново ^[1]
Kȁko j[e] uvátio mòju réklu, tózna ȉspade. ^[3] Перлез ^[1]
Ȍma kȁko ȗđe nȅko, a ȏn narédio da ljȗdi àrlūčedu. Итебеј ^[1]
Kȁko se to ràzdēli, ȍma se vrȃtu kȕći. Српски Крстур ^[1]

Синоними:

Изрази:

Kako bude ("neizvesno kako, bilo kako"; "Meni će doteći, a drugima kako bude"). Сомбор ^[1]

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑ ^2,0 ^2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 282.
↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 429.