kȍža

Именица

уреди

kȍža, ж

Облици:

  1. koža [1]

Значења:

  1. Odrana životinjska koža s krznom ili bez njega. [1]
  2. Naježena, nakostrešena koža. Вршац[1]
  3. Ukras na biču. [1]
  4. Odrana životinjska koža sa krznom ili bez njega. [2] Госпођинци[1]
  5. Koža tek odrana sa životinje. [3] Ковиљ Ново Милошево[1]
  6. Korica, skrama koja se uhvati na jelu prilikom hlađenja. [1]
  7. Opna na zrnu grožđa. Суботица[1]

Примери:

  1. I meni se ježila koža kad sam čuo sve što je pretrpio ni kriv ni dužan. [4] [5] [6] Ченеј Буковац Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Избиште Помаз Деска [1]
  2. Tȏ se vȉdi po kȍži kȁd je òna ùčinjena. [1]
  3. Ìzmeriš dužìnu kȍlko je dȕgačko, a širìnu ȉsto, ȍndak dȇliš kȍžu, sa trȋ kȍže ako ćeš prȕsluk lȅpši, ȅto ȉma trȋ il dvȇ kȍže kòje su vȅli ke, komòtni je. Ковиљ [1]
  4. U zemunicama se spavalo na slami i kožama, a sva imovina se čuvala u sanduku. Турија [1]
  5. Ogr̀na lo mož da bȉdne od kùde lje, mȍž od kȍže, nȁ vrāt i na kraj rúde. [7] [8] [3] Ђала Сремска Митровица Српски Крстур Нови Кнежевац Јаша Томић Избиште [1]
  6. Sarači su u ranijem vremenu sami štavili konjske i goveđe kože. [7] Надаљ Рума [1]
  7. Víđala sam i tȏ, od tȇ dvèrije kȍže; tȏ tȍbože mȅtu cr̀venōg, od úroka. Бачка Паланка [1]
  8. Gornji kaputi su šiveni od štofa i bili su postavljeni jagnjećom kožom. Takvi kaputi su se zvali jankeli. [7] Надаљ [1]
  9. Ćùrčija — tȍ e tȁj što prȁvi šùbare, grudnjáke, bȗnde; nȅ kr̀znār, koji prȁvi fȋno kŕzno, već ovàko od òvčije kȍže. Мокрин [1]
  10. Tȏ se dȍtle trȅba da se mȇša, da se ȍlādi, a da nȇma kȍžu. [4] Помаз [1]
  11. Ȍnda ga òlūpate, lȗpa se u takima stȕpama, ȕ tō se mȅte pa se pȍkvasi, pa se tȗ lȗpa da se tȃ kȍža, što je kȍšuljica, tȏ sȋđe dȍle, pa pȍstane tȁko lépo, čȉsto žȉto. [4] Помаз [1]


Изрази:

  1. šúšti mi ˜ ("plašiti se, biti u strahu, mnogo se bojati"). Ново Милошево [1]
  2. vikati ko da mukožu deru Јасеново [1]
  3. Bȉti ("biti veoma slab, mršav"). Ђурђево Ново Милошево Вршац [1]
  4. guliti nekomekožu s leđa ("bezobzirno iskorišćavati, tlačiti, ugnjetavati"). [1]
  5. òsetiti na svòjojkȍži ("iskusiti nešto neprijatno, teško, doživeti"). Ново Милошево [1]
  6. ogúljiti koga do gòlekȍže ("uzeti nekome sav novac, svu imovinu ili materijalni ulog"; "Ogúljio me do gòle kȍže"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. bȉti u túđojkȍži Ново Милошево [1]
  8. pokisnuti do golekože ("potpuno pokisnuti"). Вршац [1]
  9. Čìnitikȍžu ("štaviti"). Мокрин [1]
  10. ne moći iz ovekože ("isto"). [1]
  11. ući nekome podkožu ("isto"). [1]
  12. imati tankukožu ("plašiti se batina"). Јасеново [1]
  13. brȁtikȍžu na šíljak ("biti spreman na batine, kaznu i sl."). Сомбор Јасеново [1]
  14. uvući se kome podkožu ("podići nekome, dodvoriti se nekome, biti nekome miljenik"). Сомбор [1]
  15. oguljiti nekomekožu s leđa ("isto"). [1]
  16. némati kȕd iz ("nemoguća je ma kakva promena, nema izlaska iz položaja u kojem se neko nalazi"). Ђурђево [1]
  17. ùšo mu vrȃg podkȍžu ("ne može da miruje"). Сомбор [1]
  18. ìmati dèbelukȍžu ("biti neosetljiv na uvrede, grdnje i sl."). Ђурђево [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 184.
  3. 3,0 3,1 Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  4. 4,0 4,1 4,2 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  5. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  7. 7,0 7,1 7,2 Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 146, 158. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Стари занати у Војводини” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81.
  9. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене

уреди