kȍža
kȍža
Именица
уредиkȍža, ж
Облици:
Значења:
- Odrana životinjska koža s krznom ili bez njega. [1]
- Naježena, nakostrešena koža. Вршац[1]
- Ukras na biču. [1]
- Odrana životinjska koža sa krznom ili bez njega. [2] Госпођинци[1]
- Koža tek odrana sa životinje. [3] Ковиљ Ново Милошево[1]
- Korica, skrama koja se uhvati na jelu prilikom hlađenja. [1]
- Opna na zrnu grožđa. Суботица[1]
Примери:
- I meni se ježila koža kad sam čuo sve što je pretrpio ni kriv ni dužan. [4] [5] [6] Ченеј Буковац Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Избиште Помаз Деска [1]
- Tȏ se vȉdi po kȍži kȁd je òna ùčinjena. [1]
- Ìzmeriš dužìnu kȍlko je dȕgačko, a širìnu ȉsto, ȍndak dȇliš kȍžu, sa trȋ kȍže ako ćeš prȕsluk lȅpši, ȅto ȉma trȋ il dvȇ kȍže kòje su vȅli ke, komòtni je. Ковиљ [1]
- U zemunicama se spavalo na slami i kožama, a sva imovina se čuvala u sanduku. Турија [1]
- Ogr̀na lo mož da bȉdne od kùde lje, mȍž od kȍže, nȁ vrāt i na kraj rúde. [7] [8] [3] Ђала Сремска Митровица Српски Крстур Нови Кнежевац Јаша Томић Избиште [1]
- Sarači su u ranijem vremenu sami štavili konjske i goveđe kože. [7] Надаљ Рума [1]
- Víđala sam i tȏ, od tȇ dvèrije kȍže; tȏ tȍbože mȅtu cr̀venōg, od úroka. Бачка Паланка [1]
- Gornji kaputi su šiveni od štofa i bili su postavljeni jagnjećom kožom. Takvi kaputi su se zvali jankeli. [7] Надаљ [1]
- Ćùrčija — tȍ e tȁj što prȁvi šùbare, grudnjáke, bȗnde; nȅ kr̀znār, koji prȁvi fȋno kŕzno, već ovàko od òvčije kȍže. Мокрин [1]
- Tȏ se dȍtle trȅba da se mȇša, da se ȍlādi, a da nȇma kȍžu. [4] Помаз [1]
- Ȍnda ga òlūpate, lȗpa se u takima stȕpama, ȕ tō se mȅte pa se pȍkvasi, pa se tȗ lȗpa da se tȃ kȍža, što je kȍšuljica, tȏ sȋđe dȍle, pa pȍstane tȁko lépo, čȉsto žȉto. [4] Помаз [1]
Изрази:
- šúšti mi ˜ ("plašiti se, biti u strahu, mnogo se bojati"). Ново Милошево [1]
- vikati ko da mukožu deru Јасеново [1]
- Bȉti ("biti veoma slab, mršav"). Ђурђево Ново Милошево Вршац [1]
- guliti nekomekožu s leđa ("bezobzirno iskorišćavati, tlačiti, ugnjetavati"). [1]
- òsetiti na svòjojkȍži ("iskusiti nešto neprijatno, teško, doživeti"). Ново Милошево [1]
- ogúljiti koga do gòlekȍže ("uzeti nekome sav novac, svu imovinu ili materijalni ulog"; "Ogúljio me do gòle kȍže"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- bȉti u túđojkȍži Ново Милошево [1]
- pokisnuti do golekože ("potpuno pokisnuti"). Вршац [1]
- Čìnitikȍžu ("štaviti"). Мокрин [1]
- ne moći iz ovekože ("isto"). [1]
- ući nekome podkožu ("isto"). [1]
- imati tankukožu ("plašiti se batina"). Јасеново [1]
- brȁtikȍžu na šíljak ("biti spreman na batine, kaznu i sl."). Сомбор Јасеново [1]
- uvući se kome podkožu ("podići nekome, dodvoriti se nekome, biti nekome miljenik"). Сомбор [1]
- oguljiti nekomekožu s leđa ("isto"). [1]
- némati kȕd iz ("nemoguća je ma kakva promena, nema izlaska iz položaja u kojem se neko nalazi"). Ђурђево [1]
- ùšo mu vrȃg podkȍžu ("ne može da miruje"). Сомбор [1]
- ìmati dèbelukȍžu ("biti neosetljiv na uvrede, grdnje i sl."). Ђурђево [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 184.
- ↑ 3,0 3,1 Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 146, 158. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Стари занати у Војводини” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.