Викиречник

пљенор

pljenor

pljenor (српски, ћир. пљенор)

уреди

Именица

уреди

pljenor, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Podiceps Podicipedidae Latham[1]

Синоними:

  1. betina [2] [1]
  2. betina norac [3] [1]
  3. velika pandurka [3] [1]
  4. velika pondurka [3] [1]
  5. veliki gnurac [2] [1]
  6. veliki gnjurac [4] [1]
  7. veliki krponožni gnjurac [3] [1]
  8. veliki ronac [5] [1]
  9. veliki ćubasti gnjurac [6] [1]
  10. gagula [7] [1]
  11. glavač [8] [1]
  12. glavoč [9] [1]
  13. gnjurac [10] [1]
  14. gogol [8] [1]
  15. gogolj [9] [1]
  16. gogoljica [8] [1]
  17. gugolj [8] [1]
  18. kaporan [11] [1]
  19. kaporasti gnjurac [12] [1]
  20. kikaš [3] [1]
  21. kogulj [8] [1]
  22. kukaljka [13] [1]
  23. kukmar [3] [1]
  24. kučmasti pandurak [3] [1]
  25. norac [5] [1]
  26. njorac [14] [1]
  27. plijenor [15] [1]
  28. pljenor [16] [1]
  29. podunavac [9] [1]
  30. pondurka [5] [1]
  31. ronac [17] [1]
  32. ćuban [9] [1]
  33. ćubasti gnjurac [3] [1]
  34. ušatka [7] [18] [1]
  35. ušotka [19] [1]
  36. čupak [3] [1]
  37. čupasti gnjurac [8] [1]


Хипероним:

  1. betić [9] [1]
  2. gnjurac [20] [1]
  3. žmirag [3] [1]
  4. pandurak [21] [1]
  5. pondurka [22] [1]
  6. prinor [23] [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  4. ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  6. ↑ Ондреј Визи, Заштићене животињске врсте у Црној Гори, Гласник Републичког завода за заштиту природе и Природњачког музеја у Титограду, 17, Титоград 1984, 69–108.
  7. ↑ 7,0 7,1 Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  10. ↑ Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  11. ↑ Мојо Медић, Грађа за природописну номенклатуру и за рибарско оруђе, Летопис Матице српске, књ. 166, свеска друга, Матица српска, Нови Сад 1889, 60–81.
  12. ↑ Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.
  13. ↑ Грађа за фауну Старе Србије и Маћедоније, прештампано из часописа Просветни гласник, Музеј Српске земље, посебно издање 6, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд 1907.
  14. ↑ Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  15. ↑ Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  16. ↑ Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  17. ↑ Михаило Н. Рашковић, О тичијем свету у Крајини, Први конгрес српских лекара и природњака, Београд 1905.
  18. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  19. ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  20. ↑ Григорије Лазић, Проста наравна историја, Будим 1836.
  21. ↑ Август Либен, Природопис, први део: Зоологија (превео П. Деспотовић), Панчево 1874.
  22. ↑ Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, I, Српска краљевска академија, Београд 1888.
  23. ↑ А. Остојић, Прилог за народну номенклатуру, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година II, бр. 1, Загреб 1887, 119–129.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=pljenor&oldid=254440”