Викиречник

стȁр

stȁr

stȁr (српски, ћир. ста̏р)

уреди

Прилог

уреди

Прилог

уреди

stȁr, прил.

Именица

уреди

stȁr, м ж м с с

Именица

уреди

stȁr, м ж м с с

Именица

уреди

stȁr, м ж м с с

Именица

уреди

stȁr, м ж м с с

Именица

уреди

stȁr, м ж м с с

Категорије: одр. вид.об. об. об. об.об. об. об. об.об. об. об. об.об. об. об. об.об. об. об. об.


Облици:

  1. stȃri, -a, star, -o [1]
  2. — Sàmo, kȗm je, — Drȕgi, vòlela, stȃri svȁt, kȗm i, star, — Čr, vesèljak, zdrȁvo, mȍže príći, lȇp ko, je bȉo, ùpīsan, bògat, — Mȏj, i mlȁdēnci, sam ga, tȍ bȉo [1]
  3. službi, star, imeničkoj [1]
  4. stȃri, star [1]
  5. stȃra, star [1]
  6. stȃri, službi, star, imeničkoj [1]
  7. službi, star, stȃro, imeničkoj [1]

Значења:

  1. Koji je doživeo mnogo godina. [1]
  2. Kumova majka. Ђурђево[1]
  3. Matica koja se ranije izlegla. [1]
  4. Prababa. Деска[1]
  5. Pčela u poslednjem stadijumu života. [1]
  6. Supruga staroga svata, starosvatica. [2] [2] Крашово[1]
  7. Babadevojka. Вршац[1]
  8. Pčela u poslednjem stadijumu života. [1]
  9. Vrsta muških papuča koje su između đona i tabana imale seno umešeno u glinu. [1]
  10. Vinograd koji dugo nije podmlađivan. Суботица[1]
  11. Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine). [1]
  12. Starost. [1]
  13. Kumov otac. Ђурђево[1]
  14. Oronuo čovek. Вршац[1]
  15. Drugi svedok na venčanju. [1]
  16. Starešina u svatovima. [1]
  17. Dotrajale, odbačene stvari, starudija. Вршац[1]
  18. Vino koje je duže stajalo u buretu. Суботица Вршац[1]
  19. Starosedelac. [3] Нови Кнежевац[1]
  20. Staro društvo iz kojeg se roje pčele. [4] Јамена Моровић Јарак Верушић Жедник Светозар Милетић Радојево Чента[1]
  21. Koji ima više godina. [1]
  22. Koji je bio u prošlosti, nekadašnji. [1]
  23. Viši, duži. [1]
  24. Muž, suprug. [1]
  25. Stara žena, starica. [1]
  26. Roditelji; preci. [1]
  27. Stariji ljudi. [1]
  28. Nekadašnje vreme, nekadašnje stanje. [1]
  29. Stari predmeti. [1]

Примери:

  1. Vòlō bi da čìtam — ùmem da čìtam — sàmo je skúpa nȍvina (ne zarađȋvam — jȃ stȁr čòvek). [5] Зрењанин [1]
  2. Bíli smo mládi pa nam bílo lȇpo, a sȁd smo stȃri. [5] [3] [6] [7] Калаз Бачинци Буђановци Мартонош Нови Сад Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Зрењанин Томашевац Фаркаждин Вршац Павлиш Избиште [1]
  3. A bȁba stȁra, ožàlošćena žèna. Ђала [1]
  4. Prvénac rȏj ìzlazi sa stȃrom mȁticom. Сремски Карловци [1]
  5. Stȃra mȁtica izlȅti kad ȍće da se rȍji. [4] Конак Нештин Сремска Митровица Сивац Товаришево Деспотово Ђала Ново Милошево Радојево Итебеј Јаша Томић Чента Избиште Бела Црква Омољица [1]
  6. Stȃra pčȅla nȇma razvijène vòštane žlézde. Пачир [1]
  7. Stȃra mȁtica prìprema drúštvo, píšti, òdlazi i òdvodi stȃre pčȅle. [4] Ђала Нештин Бешеново Кленак Сремски Карловци Пећинци Јаково Верушић Мол Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Србобран Бачко Градиште Чуруг Мошорин Мокрин Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Итебеј Меленци Елемир Зрењанин Маргита Алибунар Долово Бела Црква Баваниште Омољица [1]
  8. Mláda čȅla je svètlije bòje, a stȃra čȅla je òtrcana. [4] Јамена Моровић Светозар Милетић [1]
  9. služio je za pravljenje muških papuča, tzv. starih papuča [VP 123, 134]. Вршац [1]
  10. U nekim selima [...] „starim gostima" zovu kad nevesta ide u goste sa svekrom, svekrvom i starijim iz mladoženjine rodbine ( — Obz S St; A Bvn) [EIS 93; SLEI]. [8] [1]
  11. Òna nè može sȁd mène u stȃre dȃne da prìvāti, kȍlkō sam jȃ zà njī, kȁo, učìnila. [9] [10] Параге Стапар [1]
  12. Stari svat najčešće biva mladoženjine majke brat, tj. mladoženjin ujak. Stari svat je drugi kum na venčanju. [11] [12] [13] [1]
  13. Stȃri svȁt svȅ naѕìrāva, glédi jel ìma mȇsa, tȍrata prid svȁkim, gòvori štȁ će da se svȋra. [14] [15] [2] [13] Јаша Томић Бачинци Павловци Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Мокрин Кикинда Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Ловра Деска [1]
  14. Òbreže stȃro sȃće i tòpi. [4] Деспотово [1]
  15. Stȃro sȃće kad se prètāpa, je većìnom mȑke bòje, vȉše zàtvorene bòje. [4] Ново Милошево Нештин Визић Дивош Кленак Ириг Нови Карловци Сивац Бачко Петрово Село Бачко Градиште Чуруг Змајево Каћ Бочар Зрењанин Томашевац Пландиште Маргита Вршац Бела Црква [1]
  16. Tàko smo mésili lȇba: jedàred jȃ, jedàred òna (mòja jétrva); òna je bíla stàrīja od mène. [5] Зрењанин [1]
  17. Mȍja séstra starȉja se ȕdala. Банатска Паланка Иланџа Павлиш [1]
  18. Starȉji, koji su ožȅnjeni, tȉ idédu u kafánu. Јасеново [1]
  19. Duplíre nȍsu ovi nȁši ljȗdi starȉi. Вршац Крушчица [1]
  20. I tȃj mȏj brȁt je žȋv i zdrȁv još i dànas, stàrī od mène dvȇ gȍdine, u Bògradu žívi. Ђала [1]
  21. Kȏ hȓče, tȃj nè srče (spȃva, ne ìde da prèpravi za jȅlo); kȏ rȃdi, tȃj žvȃće — tȏ je stȃra rȇč, stȃra pòslovica. [5] [6] Јаша Томић Сремски Карловци Кумане Меленци Житиште [1]
  22. Tȃj dȅo ti mȁlo starȉji. Избиште [1]
  23. Ova ciglja metuta je tako da je [metuta] starije od one iznad nje. Ново Милошево [1]
  24. Ja sam mojim starim peta žena. Калуђерово [1]
  25. Tȁ je stȃra bíla pa sedȅla preko pódne. Вршац Ковиљ [1]
  26. Stari te nisu vaspitali kako treba. [1]
  27. Jesu l ti stari stigli kući? Ковиљ [1]
  28. Stȃri nȁši su sȅjali kukúruz pot pétom, pod brázdom, a jedno vréme sȅjali pod motȉkom. Јасеново [1]
  29. Stȃri nísu tȅrali smȁk na kònac ko sȁd mládi što tȅradu. Шимановци [1]
  30. U čètvrti mȁ po osmácima (òsmāk — stȃri kȃžu — tȏ je ȏsmi dȅvo od sèsije: trȋ mȅsta po hìljadu šȇstō kvȁdrātnih fáti, čètvrto mȅsto po hìljadu dvȅsta, òstane još čètrsto kvȁdratnih fáti za ledìnu). [5] Меленци [1]
  31. Kad ȍćete po stȃrim da čȕjēte. Банатско Аранђелово [1]
  32. U mène ȉma prȕsluk, po stȃrim — sas dùgmeti. [5] [3] Ново Милошево Чента [1]
  33. Ȏn je kȕpio tȏ za muzìjān, i štȁ dȍbije stȃro, vàjkadašnje: járam òd volōva, svȅ što gȍđ ȉma stȃro, ȏn je nòsijo i pridávo u tȃj muzìjān — mùzēj — da se znȃ štȁ je po stȃrim bílo. [5] Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. stàrije [1]


Изрази:

  1. stara ljubav zaborava nema [1]
  2. mlȃdo istȁro ("svi, svi do jednog"). Вршац [1]
  3. mládo—lúdo,stȁro—slȁbo ("údo,stȁro—slȁbo"). Ново Милошево [1]
  4. Znati koga kostaru krajcaru ("dobro poznavati nekoga, znati nečije mane"). Јасеново [1]
  5. Ljudistaroga kova ("stariji ljudi sa tradicionalnim, patrijarhalnim shvatanjima"). Ново Милошево [1]
  6. mládo — lúdo,stȁro — ogràjisāno ("lakomisleno u mladosti, pomahnitalo u starosti"; "lúdo,stȁro — ogràjisāno ‘lakomisleno u mladosti, pomahnitalo u starosti"). Ђала [1]
  7. čovek odstarog šloga ("čovek konzervativnijih shvatanja"; "Ȏn je čòvek od stȃrog šlȏga"). Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 52. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 276. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 61.
  8. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
  9. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 58.
  10. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 9.
  11. ↑ Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 196.
  12. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 52.
  13. ↑ 13,0 13,1 Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2007, 149 стр.
  14. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  15. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=stȁr&oldid=390226”