Mȍž[e] da se océče, i kad nȇma mètla, vȇžu, sȁt kad za mèljaru ìdu, naséku, pa vȇžu ò[d] tog, pa čȉste po mèljari krȗg i tàko. Tȏ je trùtljika. Параге[1]
↑ 1,01,1Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.