Mȍž[e] da se océče, i kad nȇma mètla, vȇžu, sȁt kad za mèljaru ìdu, naséku, pa vȇžu ò[d] tog, pa čȉste po mèljari krȗg i tàko. Tȏ je trùtljika. Parage[1]
↑ 1,01,1Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
