brigadir

Srpski

brigadir (srpski, lat. brigadir)

Imenica

brigadir, m

Oblici:

  1. íra, brigàdӣr [1]

Značenja:

  1. Vođa skupine ljudi određene za neki posao. [1]

Primeri:

  1. Brigàdӣr nam pȋše ȕveče kȍlko kȏ ùrādi (nѐ dobiju svȉ jȅdnāko). [2] [3] Jaša Tomić Futog Kovilj [1]
  2. Ȕveče dȏđe brigàdӣr u zȃdruzi i ȏn čȕje od ȕprave naređénje — štȁ će se ráditi. Mokrin [1]
  3. Osnívali smo sѐljāčku rȃdnu zȃdrugu. Pȍslovođa se zvȁo brigàdӣr. Begeč [1]


Reference

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  3. Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).

Napomene