бригадир

Српски

бригадир (српски, lat. brigadir)

Именица

бригадир, м

Облици:

  1. и́ра, брига̀дӣр [1]

Значења:

  1. Вођа скупине људи одређене за неки посао. [1]

Примери:

  1. Брига̀дӣр нам пи̑ше у̏вече ко̏лко ко̑ у̀ра̄ди (нѐ добију сви̏ је̏дна̄ко). [2] [3] Јаша Томић Футог Ковиљ [1]
  2. У̏вече до̑ђе брига̀дӣр у за̑друзи и о̑н чу̏је од у̏праве наређе́ње — шта̏ ће се ра́дити. Мокрин [1]
  3. Осни́вали смо сѐља̄чку ра̑дну за̑другу. По̏словођа се зва̏о брига̀дӣр. Бегеч [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене