valjušak
valjušak
Imenica
uredivaljušak, m
Kategorije: rib.
Oblici:
Značenja:
- Ko madić testa, oblikovan prstima, koji se kuva ili prži za jelo. [1]
Primeri:
- Poznata su sledeća starinska jela: kiselica, valjušci, gibanica. [2] [3] Ostojićevo [1]# Sȁmo da pȍjem jȍš jѐdan vàljušak iz paprikáša. Jaša Tomić Bačinci Laćarak Čerević Sremska Mitrovica Buđanovci Sombor Pačir Subotica Turija Čurug Gospođinci Žabalj Novi Sad Kać Kovilj Kikinda Novo Miloševo Melenci Neuzina Boka Šurjan Farkaždin Deska [1]
- Pa prȁvӣm, ȅto, i nȁ sӯvo, a prȁvӣm i za tȇ, rezánce, i vàljuške. [4] [1]
- Skȕvala bȁba čórbu s vàljušcima. Đurđevo [1]
- Kad se ȏn nàjō tȉ vàljušāka, a ȏn pȍčo da méči. Begeč [1]# Za večȅru ȉmamo valjȕške s krompíri. Vršac [1]# Danas spravljam aljuške nasuvo, jer to deca voledu. [5] Senpeter [1]# To pecaroši prave od kukuruznog brašna. Mi ne pravimo te stvari. Kolko nama treba ti valjušaka. [6] Padej [1]
- Onda pravimo [za struk] valjuške kojikakve. Umesi se od kukuruznog brašna. Bačka Palanka [1]
Izrazi:
- Kovàljušaku gȑlu ("nešto što posebno smeta"). Sombor Novo Miloševo [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 149.
- ↑ Divljač i lovstvo Panonije. 1989, 156 str, str. 111.
- ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 618.
- ↑ Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.