Викиречник

vȅlik

vȅlik

vȅlik (srpski, lat. vȅlik)

uredi

Imenica

uredi

vȅlik, {{{rod}}}

Kategorije: odr. vid.pl. t.


Oblici:

  1. velik, -o, -a, vѐliki [1]

Značenja:

  1. Ekonomsko dvorište. Novi Kneževac[1]
  2. Barka (čuvarka) za veću količinu ribe. [2] Sremska Mitrovica Bezdan Gardinovci Mol Padej[3]
  3. Epilepsija, padavica. Jasenovo[3]
  4. Isto. [3]
  5. Varjača za pekmez. [4] Srpski Krstur[3]
  6. Isto. [3]
  7. Visok vodostaj. [3]
  8. Gozba prilikom prosidbe i davanja prstena devojci. [5] Sombor Stapar Obzir[3]
  9. Ulaz na kući. [6] Sanad Novo Miloševo Srpska Crnja Radojevo Žitište Jaša Tomić Aradac[3]
  10. Vrška za ribolov na tekućoj vodi. [7] Kovilj[3]
  11. Pravoslavni crkveni praznik posvećen Bogorodici, koji se slavi 28. avgusta (15. avgusta po starom kalendaru). [8] Srpski Krstur[3]
  12. Isto. Vršac Izbište[3]
  13. Glavna greda u krovnoj konstrukciji, sleme. [3]
  14. Čopor bikova i krava za oplodnju. [3]
  15. Veći otvor na vrški. [3]
  16. Devojka stasala za udaju. [3]
  17. Neudata žena. [3]
  18. Gozba prilikom prosidbe i davanja prstena devojci. [3]
  19. Kašika kojom se jelo sipa u tanjir. [6] Sot[3]
  20. Duža zaprežna kola. [3]
  21. Kolski ulaz u dvorište. Jamena[3]
  22. Ribarska mreža dugačka od 70 do 200 metara, duboka 4 do 5 metara, sa plovcima na gornjem i olovom na donjem delu. [2] Bačka Palanka[3]
  23. Isto. Srpska Crnja Farkaždin[3]
  24. Defekacija. Novi Kneževac Novo Miloševo Ivanda[3]
  25. Pazarni dan u nekom mestu. [3]
  26. Krupnija, kvalitetnija riba. [2] Sremska Mitrovica Padej Čenta[3]
  27. Šara na liciderskom kolaču. [9][3]
  28. Veridba. [3]
  29. Dru gi dan svadbenog sla vlja. [3]
  30. Mreža koja ima oko 700 oka. [2] Futog[3]
  31. Soba koja se nalazi do ulice. [3]
  32. Soba za goste. [3]
  33. Sreda pred Usrks. Vršac[3]
  34. Viša stranica kreveta, kod glave. [3]
  35. Subota pred Uskrs. [3]
  36. Udica za soma koja se stavlja na bućkalo. [3]
  37. Isto. [10] Stapar Novi Bečej[3]
  38. Popodnevna užina. [3]
  39. Deblji ekser koji drži levču da ne spadne sa osovine. [11][3]
  40. Gvozdeni obruč na zadnjem točku kola. [11] Novo Miloševo Radojevo Itebej Melenci Žitište Taraš Elemir Aradac Botoš Orlovat Perlez Dobrica Čenta Alibunar[3]
  41. Pazarni dan u nekom mestu. [3]
  42. Igra za vreme uskršnjeg posta. [12] Kumane[3]
  43. Ograda na zadnjoj strani kola. Begeč[3]
  44. Ribarske sprave kojima radi istovremeno veći broj ribara. Čenta[3]
  45. Ribar koji radi velikim alatom. [2] Bačka Palanka[3]
  46. Vrsta dečje igre. [13][3]
  47. Najvažniji godišnji vašar u nekom kraju. [3]
  48. Vrsta ribarske mreže. [2] Bačka Palanka Futog Đurđevo Srbobran Mol Bačko Gradište Padej[3]
  49. Vrsta šare na leđima kožuha. [3]
  50. Veća količina prljavog belog rublja, naročito posteljine. Sremska Kamenica Sombor Đurđevo Kovilj Novi Kneževac[3]
  51. Rotirajući bubanj na vršalici. [14] Mol Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Titel[3]
  52. Pomoćna sprava sa snovanje razboja. [3]
  53. Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine). [3]
  54. Mrežica za merenje krupnije ribe. [7] Kovilj[3]
  55. Isto. [3]
  56. Stočna vaga. Jasenovo[3]
  57. Kolač koji se pravi za Božić, ukrašen raznim figuricama od testa. [3]
  58. Isto. [3]
  59. Lonac 15—20 litara. [3]
  60. Veliki ĺamac koji se koristi prilikom lova laptašem i koji ima kolompe za zavozna vesla i krmu. [7] Kovilj[3]
  61. Vrsta kalupa u pa pudžijskom zanatu. [3]
  62. Krupan beli pasulj. [3]
  63. Raspon između palca i srednjeg prsta odraslog čoveka. Novo Miloševo[3]
  64. Petak pred Uskrs. [3]
  65. Sedmonedeljni post pred Uskrs. [3]
  66. Isto. Novo Miloševo Banatska Palanka Vršac[3]
  67. Bliski, najbliži rod. Izbište[3]
  68. Veći pravoslavni praznik. Novo Miloševo[3]
  69. Glavna ulica. [3]
  70. Vrsta čamca iz kojeg se radi alovom. [3]
  71. Sedmonedeljni post pred Uskrs. Bačka Palanka[3]
  72. Čekić težine 3—5 kg. [15] Neštin Irig Inđija Bačka Palanka Turija Kać Kovilj Titel[3]
  73. Vrsta čerenca koji je učvršćen na rašljasto drvo zabodeno u zemlju. [3]
  74. Četvrtak pred Uskrs. [16] [17] [18] Stapar Ostojićevo Krašovo[3]
  75. Isto. [3]
  76. Igra kartama. [3]
  77. Poslednje i najduže bogosluženje uoči Velikog petka. [3]
  78. Brdilo koje se upotrebljava prilikom tkanja debljih, grubljih tkanina. Jasenovo[3]
  79. Motovilo. [3]
  80. Bogosluženje uoči praznika. Sombor[3]
  81. Veći otvor na vrški. [3]
  82. Vrsta kola. [3]
  83. Koljivo koje se pravi za šestonedeljni pomen pokojniku. [3]
  84. Sprava za prečišćavanje pšenice vejanjem, trijer. [19] Mokrin Kikinda[3]
  85. Isto. [3]
  86. Vrsta šare na odevnim predmetima od kože. [3]
  87. Alatka za bušenje rupa na koži. [3]
  88. Visok, krupan (o čoveku). [3]
  89. Vrsta divlje guske. [3]
  90. Kao deo zooloških naziva. [3]
  91. Vrsta ptice Ardea alba. [2] Čenta[3]
  92. Vrsta ptice Gavia immer. [3]
  93. Vrsta noćnog leptira Acherontia atropos. [3]
  94. Isto. [3]
  95. Isto. Verušić Žednik[3]
  96. Mnogo. [3]
  97. U velikim količinama. [3]

Primeri:

  1. I u tȗ kȃntu mòja mȁti tàko vȅliku jȁbuku mȅte rumѐnu i nȍvāca. Aradac [3]
  2. I jȃ sam nàeklala pȕnu tàkӯ vȅliku kùtiju čȉpaka svakòvrsni. Bačinci [3]
  3. Ȕvek si móro ѝmati ù kuću sѝkiru vȅliku i nȏž dȍbar. [20] [21] [22] [23] [24] Farkaždin Vrdnik Subotica Martonoš Deronje Turija Srbobran Novi Sad Gospođinci Čurug Kovilj Šajkaš Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Mokrin Kikinda Novo Miloševo Novi Bečej Bašaid Melenci Itebej Žitište Elemir Botoš Boka Tomaševac Čenta Veliki Gaj Pavliš Vršac Izbište Jasenovo Senpeter Pomaz Čip [3]# Pȁda od vѐlike bólje. [25] Sanad Novi Bečej [3]# Za pѐkmez ȉma vѐlika vàrjača. [6] Sakule Mokrin Srpska Crnja Žitište Jaša Tomić Konak Crepaja [3]# Mrena, ona se plodi u velikoj vodi  ; 2. ‘tekuća voda, reka’ (Me) [Ban II 298]. [2] Klenak Morović Sremska Mitrovica Stari Slankamen Bezdan Novi Sad Mol Perlez Čenta [3]# Òbič no su kȕće na kíblu ѝma le vѐlika vráta. [6] Kać [3]# U žitu se ostavljala jaja što se nakupe između Velike i Male Gospojine. [10] Čenej Stapar Kovilj [3]# Prilikom pokrivanja kuće (postavljanja krova) na zidovima su nameštali veli ku gredu, sleme u dužini zidova’. Banatski Dvor Martonoš Đala [3]# Nísam vòlo da čȗvam vѐliku gȕlju. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan [3]# Onda dolazi prvi deo: guša velika, ulaz unutra. [2] Sremska Mitrovica Čenta [3]# Na veliku jabuku dolaze svi rođaci sa mladoženjine strane, katkada i po 20—30. Tada je velika gozba koja se obavlja uz svirce i traje do zore’. [5] Sombor Obzir [3]# U njoj [šupi] su bili smešteni velika kola od 11 šuva, mala laka kola, čezije, a bilo je još dovoljno prostora za ložište. [26] Bački Brestovac [3]# Velika, gluva ili strasna nedelja, poslednja nedelja posta, obeležena je pripremama za Uskrs ( — St) [EIS 99]. [27] [3]# Vȅlika nedȅlja — tȍ je pred Úskrs. Vršac Izbište Jasenovo [3]# U toku nedelje sašiju preko dve stotine rekli i pantalona pa se svakog ponedeljka nosilo na veliku pijacu u Debeljaču. [28] Opovo Sombor [3]# Drugi dan svad be mnogo je ve seliji i zanim lji viji za svadbare, te ga nazivaju velika svadba ( — Iđ NM VeG). [29] [3]# U velikoj sobi bio je drveni patos. Sastavni deo velike sobe između prozora naspram ulaza bila je ikona Sv. Georgija, koja je bila i kućna slava porodice Grujić. [30] [6] Pančevo Sot Čenej [3]# Kàdgod su zváli vѐlika sȍba sȍbu stàjaću. [6] Vrdnik Ledinci Srpska Crnja Aradac Sakule Pančevo [3]# Tȏ góre, kod gláve [na krevetu] zòve se vѐlika statívica. [6] Jarak [3]# Na Vѐliku sùbatu je mȁma bárila šȗnku, kobàsice. [31] Novi Sad Srbobran Kovilj [3]# Stavim dole [na bućkalo] veliku udicu i ondak do nje vežem crvenu krpu. [2] Novi Sad Bosut Sremska Mitrovica Stari Slankamen Bačka Palanka Mol Padej [3]# Popodne oko 17 časova bila je uobičajena velika uja, koju su ponegde nazivali i dečijom ujom. [32] [3]# Kòd nās su bíle vѐlike pѝjace srédom. [33] Itebej [3]# Veliki se zove alov veliki alat. [2] Gardinovci Sremska Mitrovica Bezdan Bačka Palanka [3]
  4. Jedino je alov veliki alat i pirić. Srbobran [3]# Oktȏbar, vȅliki vášar — tȍ je bílo zvȃno da se vȉdu devȏjke. Jasenovo [3]# ide kružno na oba ramena. Sastavljen je od cik-cak peraca i cvetova lale i ruža [ĆZS 106]. [3]# Danas se retko snuje pomoću kolenika, pošto je ušla u upotrebu jednostavna sprava zvana „veliki vitao”. [34] [3]# U nekim selima „velikim gostima” se nazivaju gosti koji dođu iz nevestine rodbine u mladoženjin dom ( — Vš Vt J CC) [TISS 55; ŽOBač 155]. [35] [3]# Kad sam prȁvila vѐlike gȍste, svȅ sam ѝ[z] sobe mórala da iznѐsem stòlove. Novi Sad [3]
  5. Pa je dòšla u vѐlike gȍste bȁš o Svetim Sávi. [12] Itebej Tomaševac [3]# Pȓvi pȗt kad idȅ svȅkar i svȅkrva, kad idédu kod njȇne [snahine] mȁtere, to se kȃže vȅliki gȍsti. Izbište [3]# Ȍnda dȏđu i darívaju me sa vѐlikim dȃrom. Šimanovci [3]
  6. Jȃ sam ȉsto bíla dàrӣvana, i mȃli dȃr i vѐliki dȃr. Beška [3]# Sami njihovi nazivi [...] veliki kolač […] jasno ukazuju na njihovu ulogu u ciklusu božićnih praznika ( — Pt; Su Bg; Os Ku; Sp) [PČ IV 146, 147; EGSO 157; LSp]. [36] [3]
  7. Jedan od najvažnijih božićnih kolača svakako je takozvani veliki kolač, koji se ukrašava reljefnim ukrasima. [3]# U pȏrti se svíralo, vȅliki kòlāč se rȅzo. Pomaz [3]
  8. O Bòžiću kòd nās prȁvimo vȅliki kòlāč. Bata [3]# Vѐliki lònac je tȃj što se kȕva za svȁtove, za svečáre. [6] Čortanovci Kikinda [3]# Ima veliki meredovi, s otim se zaitiva pa se izručiva. [2] Čenta Perlez [3]# Po veličini ka lupi su imali svoja ime na i to: ma li ortajak, veliki ortajak, ulajzin. Za žen ske papuče upo tre bljavao se mali i veliki ortajak. [37] Vršac [3]# Uveč Bóžića nȍsimo slȁmu ù sobu, ȍnda mȅtemo sȗde, onda vѐčeru mȅćēmo (tȃj dȃn kȕvāmo vѐlika pasúlja, što se zòve pr̀dōv, bȇli vѐliki (L). [38] [3]# Na Veliki petak nisu nipošto prezali konje. Žene pre ili po podne bojadišu uskršnja jaja. [10] [16] [39] Jarkovac Stapar Ostojićevo [3]# A onda počne veliki post do Uskrsa. Čenej Bačka Palanka [3]# su samo sa malim alatom radili, a mi veliki, mi smo zagradu držali [ShLR]. Bačka Palanka Klenak Bezdan Mol Padej [3]# Mladi ponesu pogače, torte i drugo, a za njih mlada priredi veliki ručak. [3]# U vȅlikim sokáku stàrija ćérka, Radȏjka, ȉma drugàricu. [40] Botoš Melenci Jasenovo [3]# Imam onaj veliki struk za somove, pa nema ko da ga koristi. [2] Đurđevo [3]# Alovom kad se radi, onda kad se radi sa velikim čamcom, onda se zovu velika vesla, zavozna vesla. [2] Novi Sad Sremska Mitrovica Bačko Gradište Perlez [3]
  9. Od čamaca imate običan čamac i onda ovaj naš veliki čamac. To se zove alovski čamac. Srbobran [3]# To je taj čerenac, stojeći, veliki. [2] Stari Slankamen Srbobran [3]# Ja ću to objaviti klepalima, ko na Veliki četvrtak. [12] Platičevo Mokrin Melenci [3]# Ȍči Vȅlikog četvŕtka ȉma bdȅnije. Vršac [3]# Najčešće su se kartali velikih duraka. [41] Kikinda [3]# Na vѐliko bdȅnije me mȁti pȓvi pȗt vòdila kad sam ѝmo sȅdam gȍdina. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan [3]# Alovom kad se radi, onda kad se radi sa velikim čamcom, onda se zovu velika vesla, zavozna vesla. [2] Novi Sad Bezdan Bačko Gradište Padej [3]# Snȕje se na vȅliko vȉto, pa se ȍkolo móta, pa ȍndak na vràtilo se nàvӣja. Tomaševac [3]
  10. Pȓvo se snȕje tȍ na vȅliko vȉto, znaš. Veliki Gaj [3]# Vr ška imade krila i imade dva grla: ve liko imade ostrag od krila a malo je napred. A kroz veliko većinom riba ule ti napred. [2] Morović [3]# Mȃlo kȍlo nȅ zna nȉko, a vѐliko ni tolѝko. Mokrin [3]# Kod banatskih Hera za šestonedeljni pomen prave veliko koljivo. [42] [3]# Na vѐliko rešѐto vȉjemo. [43] Melenci Kula Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Boka [3]
  11. Vȅjedu na vѐlikim rešѐtu. [3]# To [veliko srce] su dve sastavljene grane ruzmarina i veći broj cvetova. [44] [3]# Veliko šilo služi za opučavanje koža kad se aljetak stavi na sto da se kroji. [3]# Da vȋ njѐga vȉte kàkvӣ je ȏn: ko Králjević Mȃrko — vȅlik, pa krúpan, pa lȇp!. Golubinci [3]
  12. Čika Jóva Zmȃj níje bȉo vȅliki, od srȅdnji ljúdi je. Sremska Kamenica [3]
  13. Sȗv čòvek, plȃv, vȅlik, rȁzgovōran; čѝta nȍvine svȁki dȃn, s òtӣm se zànӣma. [45] Novo Miloševo Jasenovo [3]# Òno kad je bíla òna lѐdena kȉša, ùvatio desétak komáda rùkama — trȋ-čѐtiri vŕste: i glogóvnjaču, i mȃlu i vѐliku gȕsku. [7] Kovilj [3]# Imate mali gnjurac, veliki gnjurac, ima još štetočina za ribu. [2] Elemir [3]# Vѐ liki lȅptӣr se nȁpije mȅda, čȅle ga ȕbi ju, u pròleće ga nȁđemo, òne ga za vòštile. [46] Deronje Kukujevci Sremska Mitrovica Obrež Kać Bačko Gradište Mošorin Radojevo Debeljača [3]# Vѐliki lȅptir jȅde mȇd, a kad se nàjede, nѐ može da ѝzā đe iz kòšnice, pa ga pčȅle ȕbiju. Čenta [3]# Ȏn je vòlo vȅliko da se nȁpije. Boka [3]
  14. Sȁd su [devojke] vȅlike, sȁd im vȅliko i trȅba. Botoš [3]
  15. Nísam vȅliko slȕšo. Žitište [3]
  16. Nѐ mogu vȅliko da dѝvānim š njíme. [47] [48] [49] Farkaždin Novi Sad Novo Miloševo Zrenjanin Vršac [3]# Prodavali su ih [papuče] „na malo”, tj. na par, ili „na veliko”, „na angro”. [50] Vršac [3]


Izvedene reči:

  1. vȅliko [3]


Izrazi:

  1. reći kojuvećureč ("reći nešto važno, značajno"). Sombor [3]
  2. žívio i ˜ narástio ("želja, blagoslov upućen detetu"). Novo Miloševo [3]
  3. sramežljiv/stidljiv je ko velika devojka ("ne biti sramežljiv"). Vršac Jasenovo Crvena Crkva [3]
  4. živeti na velikoj nozi ("živeti bogato, luksuzno, rasipno"). Novo Miloševo [3]
  5. Vȅlike ȍči nѐ vidu kȗma ("od sitnica ne videti glavno, suštinu"). Novo Miloševo [3]
  6. vȇliko čȕti ("biti nagluv"; "Ȏn vȇliko čȕje"). Batanja [3]
  7. Vѐlikoi mȃlo ("svi bez razlike, bez obzira na uzrast"). Sombor Vršac [3]
  8. ni vȇlika devȏjka ní mu rávna ("uzoran je u svemu"). Vršac [3]
  9. vrédan kovȇlika devȏjka ("veoma vredan"). Vršac [3]

Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  3. ↑ 3,000 3,001 3,002 3,003 3,004 3,005 3,006 3,007 3,008 3,009 3,010 3,011 3,012 3,013 3,014 3,015 3,016 3,017 3,018 3,019 3,020 3,021 3,022 3,023 3,024 3,025 3,026 3,027 3,028 3,029 3,030 3,031 3,032 3,033 3,034 3,035 3,036 3,037 3,038 3,039 3,040 3,041 3,042 3,043 3,044 3,045 3,046 3,047 3,048 3,049 3,050 3,051 3,052 3,053 3,054 3,055 3,056 3,057 3,058 3,059 3,060 3,061 3,062 3,063 3,064 3,065 3,066 3,067 3,068 3,069 3,070 3,071 3,072 3,073 3,074 3,075 3,076 3,077 3,078 3,079 3,080 3,081 3,082 3,083 3,084 3,085 3,086 3,087 3,088 3,089 3,090 3,091 3,092 3,093 3,094 3,095 3,096 3,097 3,098 3,099 3,100 3,101 3,102 3,103 3,104 3,105 3,106 3,107 3,108 3,109 3,110 3,111 3,112 3,113 3,114 3,115 3,116 3,117 3,118 3,119 3,120 3,121 3,122 3,123 3,124 3,125 3,126 3,127 3,128 3,129 3,130 3,131 3,132 3,133 3,134 3,135 3,136 3,137 3,138 3,139 3,140 3,141 3,142 3,143 3,144 3,145 3,146 3,147 3,148 3,149 3,150 3,151 3,152 3,153 3,154 3,155 3,156 3,157 3,158 3,159 3,160 3,161 3,162 3,163 3,164 3,165 3,166 3,167 3,168 3,169 3,170 3,171 3,172 3,173 3,174 3,175 3,176 3,177 3,178 3,179 3,180 3,181 3,182 3,183 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 402.
  5. ↑ 5,0 5,1 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 92.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 328.
  9. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 124.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 100.
  11. ↑ 11,0 11,1 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 364.
  13. ↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 99.
  14. ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  15. ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
  16. ↑ 16,0 16,1 Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159.
  17. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 99.
  18. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 57.
  19. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 60, 140.
  20. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 74, 120.
  21. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 38, 42, 52, 80, 101, 102, 107, 117, 246, 341, 356, 359, 360, 364, 528.
  22. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121, 123, 124, 128, 168, 182, 194, 203, 206.
  23. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 16.
  24. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 143.
  25. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 363.
  26. ↑ Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 40.
  27. ↑ Vesna Marjanović, Simbolika i simboli u uskršnjem ciklusu. — Rad, 33, 1991, 163—176, str. 167.
  28. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 88.
  29. ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 151.
  30. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  31. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 208.
  32. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 29.
  33. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 66.
  34. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 91.
  35. ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 153.
  36. ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 179.
  37. ↑ Milan Milošev, Vršačke papudžije. — Rad, 6, 1957, 121—137, str. 133.
  38. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 285.
  39. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 108.
  40. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 169.
  41. ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 62.
  42. ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 190.
  43. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 339, 489.
  44. ↑ Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 106.
  45. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126, 262, 298.
  46. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  47. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 259, 272, 281, 328.
  48. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 169.
  49. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 601.
  50. ↑ Milan Milošev, Vršačke papudžije. — Rad, 6, 1957, 121—137, str. 124.

Napomene

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ве̏лик&oldid=492166”