весна
весна (ukrajinski)
Padež | Jednina | Množina |
---|---|---|
Nominativ | vesná | vésni |
Genitiv | vesní | vésen |
Dativ | vesnі́ | vésnam |
Akuzativ | vesnú | vésni |
Vokativ | vésno | vésni |
Instrumental | vesnóю | vésnami |
Lokativ | na/u vesnі́ | na/u vésnah |
Izgovor:
Morfeme:
- koren: vesn
- osnova: vesn
- nastavak: a
Prevod:
- proleće
Značenja:
- Doba godine između zime i leta, koje je karakteristično po tome što se dužina dana povećava, dani su topliji, vraćaju se ptice selice, cvetaju biljke itd.
- Mladost, godine detinjstva i odrastanja; razvoj, pobeda; svetao, srećan osećaj (pren.)
- Godina (samo pri izražavanju starosti nekoga)
Primeri:
- Pіslя zimi probudžuєtьsя priroda і prihoditь vesna. - Posle zime se budi priroda i dolazi proleće.
- Vesna vže davno znikla z йogo sercя. - Proleće je već odavno nestalo iz njegovog srca.
- Я ne znaю skіlьki vesen йomu bulo, koli vperše skazav щo hoče buti pіlotom. - Ne znam koliko mu je bilo leta kada je prvi put rekao da hoće da bude pilot.
Poreklo:
- Potiče od staroslovenske reči «VESNA», koja je nastala od praslovenskog «vesna». Ova praslovenska reč potiče od latinskog «ver», dalje sanskritskog «vasanta», što znači prolećni praznik.
Sinonimi:
- provesіnь (razg.) - rano proleće
- provesna (razg.) - rano proleće
- vidzimki (razg.) - rano proleće
- molodіstь (pren.) - mladost
- юnіstь (pren.) - mladost
- počatok (pren.) - početak
- svіtanok (pren.) - zora, svitanje
- kvіtenь (poet.) - april
Antonimi:
- osіnь - jesen
Hiperonim:
- pori roku - godišnja doba
Holonimi:
- rik - godina
Meronimi:
- berezenь - mart
- kvіtenь - april
- travenь - maj
- červenь - jun
Frazeologizmi:
- яk bdžіl po vesnі (razg.) - mnogo, puno
- vesna narodіv - buđenje naroda (u toku socijalnih revolucija i nacionalnih oslobođenja u Evropi za vreme 1848. godine)
Izreke i poslovice:
- Vesna – naša otecь і mati: hto ne posіє, ne bude zbirati. - Ko ne seje, taj neće brati.
- U vesnяnu pogodu і smutniй veselim buvaє. - I tužni bivaju veseli u proleće.
- Vesna garna kvіtkami, a osіnь pirogami. - Svako godišnje doba ima svoje prednosti.
- Goduй zemlю vesnoю, a voseni sam sitiй budeš. - Radi u proleće, da bi imao u jesen.
- Odna lastіvka vesni ne prinese. - Jedna lasta ne čini proleće.
- Osіnь govoritь: «Gnilo», a vesna: «Milo, abi bulo». - Nema hleba bez motike.
- Vesna bagata na kvіti, a hlіba v osenі pozičaє. - Ko radi, ne boji se gladi.
- Hto spitь vesnoю, merzne zimoю. - Ko ne radi, ne naplati.
- Osіnь яk matіnka: kisіlь ta mlincі, a vesna яk gladenьko: sidi і glяdi. - Kako seješ, tako žanješ.
- Osіnь prikaže, vesna svoє skaže. Osіnь govoritь: «Я polя urяdžu», vesna govoritь: «Я щe poglяdžu». Voseni moloko sirnikom їdяtь, raz umočatь, dva strusяtь, a potіm do rota pіdnosяtь. - Svaki trud se isplati.
Asocijacije:
- probudžennя - buđenje
- sonce - sunce
- zelena - zelena
- ptahi - ptice
Izvedene reči:
- vesnяnka - vrsta ukrajinske narodne pesme u kojoj se opisuje buđenje prirode, ljubavi; narodni naziv za ptice selice
- vesnяnki - pegice na licu
- vesnivka - vrsta ukrajinske narodne pesme u kojoj se opisuje buđenje prirode, ljubavi; cvet Majanthemum (lat.)
- vesniti (pren.) - razvijati se, buditi se; cvetati
- vesnonьka (umanj.) - proleće
- vesnuvati - raditi prolećne poslove
- vesnuvannя - prolećni radovi
- vesnяnniй - prolećni
- vesnnočka (umanj.) - ptica selica
Srodni članci sa Vikipedije:
Prevodi
|
|