Ostario, pa mu raste grbina. Kovilj[1]# Kad je tȏ skȉno, svȅ te mȃs[t], ȍdro, ȍndak vȁdi tȅ šȗnke, vȁdi [o]vȅ grbȉne, océče glȃvu, stȁvi u kȍto. Izbište[1]
↑ 1,001,011,021,031,041,051,061,071,081,09Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
