Остарио, па му расте грбина. Ковиљ[1]# Кад је то̑ ски̏но, све̏ те ма̑с[т], о̏дро, о̏ндак ва̏ди те̏ шу̑нке, ва̏ди [о]ве̏ грби̏не, оце́че гла̑ву, ста̏ви у ко̏то. Избиште[1]
↑ 1,001,011,021,031,041,051,061,071,081,09Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
