guvno
guvno
Imenica
urediguvno, s
Kategorije: rib.
Oblici:
Značenja:
- Zadnje, ekonomsko dvorište. [1]
- Prostor u dvorištu (obično utabano zemljište) gde se vrlo. [2] Kikinda Jarkovac Jasenovo[1]
- Prostor u dvorištu gde se ostavlja slama, seno i dr. [3] Ostojićevo Jasenovo[1]
- Prostor na kraju sela gde se sadeva slama, seno i sl. [1]
- Prostor za zajedničku vršidbu, obično na kraju sela. [1]
- Vrsta božićnog kolača; ukras od testa na božićnom kolaču. [1]
Primeri:
- Već nѐdelju dána níje dòšo do gúvna da me pȋta dal mi trȅba pȍmoć. [4] [5] Čenej Bačinci Laćarak Gospođinci Kać Begeč Novo Miloševo Ilandža Lovra [1]# Kamaru sam opravio nasred gumna. [6] [7] Crvena Crkva Pivnice [1]
- Povrtnjak ili bašča je iza gumna. Platičevo [1]# Zàto se i óde zválo gúvno zàto što tȗ vŕlo se. Tȗ se svȅ: i sȇno, i slȁma, i dȅtelina. Sviloš [1]
- Gúvno za vr̀šidbu. Na kònje smo vŕli pre nȅgo što je pȓvi rȁt ѝzbio. [8] [9] [10] Bačko Gradište Jamena Vašica Morović Sremska Rača Bačinci Sot Erdevik Neštin Martinci Susek Sviloš Laćarak Čerević Šuljam Jarak Voganj Ledinci Vrdnik Hrtkovci Platičevo Bukovac Šatrinci Prhovo Čortanovci Golubinci Ugrinovci Bečmen Boljevci Stari Slankamen Stari Banovci Surduk Martonoš Senta Pačir Sombor Sivac Drljan Stapar Kula Lalić Deronje Ravno Selo Bođani Tovariševo Đurđevo Kać Bačka Palanka Begeč Kovilj Đala Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Radojevo Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Taraš Jaša Tomić Aradac Konak Botoš Perlez Dobrica Sakule Alibunar Sefkerin Omoljica Kovin Pomaz Deska Ivanda [1]# Oko gumna je još uvek bilo raštrkane pleve. Novi Bečej [1]# Sȇno se sàdene u kàmaru, ȉsto slȁma u kàmaru, gúvno se kȃže. [8] Bukovac [1]
- Posle ručka ih izveo na guvno da se čisti mesto za snašanje krstina i denenje kamare. Sombor [1]
- P[a] ȍndak se tȏ bȃca i nasàđӣva na gúvno. [8] [11] Đala Jamena Vašica Bačinci Sremska Rača Erdevik Susek Sviloš Laćarak Šuljam Voganj Ledinci Vrdnik Hrtkovci Platičevo Šatrinci Dobrinci Obrež Prhovo Čortanovci Bečmen Stari Slankamen Surduk Subotica Senta Pačir Sivac Lalić Deronje Ravno Selo Gospođinci Tovariševo Čenej Rumenka Begeč Banatsko Aranđelovo Mokrin Novo Miloševo Boka Omoljica Kovin Ivanda [1]# Nàteraj kȍla u gúvno už đȕbre pa ćemo tòvarӣti. [8] Bačinci Susek Sviloš Laćarak Šuljam Prhovo Ugrinovci Deronje Ravno Selo Begeč Ivanda [1]# Pokupi to smeće, pa nosi na gúmno. [8] Obrež Dolovo [1]# Ko ȉma mȃlo dvȍrӣšte, a paòriše tàko mlȍgo ko mȋ, pa da je tésno, da nѐ mož dovúći svu slȁmu i sȇno kȕći, ȍnda nà kraj sѐla ȉma svȁko párče zѐmlje, pa se zòve gúvno, pa se sàdene tàmo. [8] Lalić [1]
- Kad pȍčne vozȉdba, ȍndak svȁki íde u gúvno i zabelȅži sȅbe plȁc dȉ će da sadȇva žȉto. [8] [12] Vršac Laćarak Subotica Perlez [1]
- Kȁko su ѝšli u pútu, tȗ, gȍre na drùmu, pred nȁši gȗvana, bíla nȅka dvȃ vojníka. Vizić [1]# Mȉ pȁori kȃžemo àvlija, imȁlo koji su oko grȃda — tȁmo je bѝlo, na gúmno se vúklo. Tomaševac [1]# Glȃdno gúvno — tȏ je kad se vŕše u pròleće, ȕ leto rànije, za célo sѐlo. Tȏ se zòve glȃdno gúvno, pre vr̀šidbe. [8] Šatrinci Jamena Vašica Sot Voganj Hrtkovci Čortanovci Ugrinovci Stari Slankamen Boljevci Surduk Subotica [1]
- Glȃdno gúvno, na ledѝnama, pa kad vȍzim jȃ vȏz, tȋ vȏz, ȍnda svȉ tȗ. Šuljam [1]# Tȏ je bílo gúvno. U Bȃčkoj kȃžu sȁlaš. [8] Sviloš Martinci [1]# Ȍnda prȁvila je nȅko gúvno tȁmo. Stari Slankamen [1]
- Pa gúvno nàpravӣš, pa nàpravӣš pétla i kòkošku, pa pȉliće, tȏ svȅ vàko jѐdān krȗg od tȇsta pa tȁmo nàrēđaš. Subotica Čerević Martonoš Đurđevo Novi Sad [1]# Šȁka i vinȍgrad i gúmno i sȇna prȁvu o[d] tȇsta, kamȁre. Pavliš [1]
- Ȍnda prȁim gúmno, pogȁču. Izbište Banatska Palanka [1]# Po „guvnu” se pospe malo pšenice i kukuruza, načini od testa slama, štala i dr. [13] [14] [15] Jarkovac Ostojićevo [1]# To [keca] ume da potre ribu, naročito zimi kad je riba na spavanju i kad naiđe na to guvno. [16] Bosut [1]
Izrazi:
- Nasađivatigumno ("pripremati snopove žita za vršenje, stavljati ih na gumno"; "„Ajde, ustajte, ta nikad se nećete naspavati! Treba gumno da nasađivamo”!"). Mokrin [1]
- Jesti dok je na guvnu ("jesti, služiti se dok je na gomili, sveže (kad je svinjokolj, berba vinograda), dok ima"; "Jedite dok je na guvnu"). Jasenovo [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 89.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 148.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 56.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 84.
- ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 104.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 8,7 8,8 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 279, 323.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 130, 379, 535.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 278.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 108.
- ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 176.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 157.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.