zaostȁo

zaostȁo

zaostao (srpski, lat. zaostao)

Pridev

Pridev

zaostȁo -a, -o, prid.

Primeri:

Jȁ mȍra da se ožȅnim. Jȁ sam vȅć bȉo starȉji, zaostȁo. Vršac ^[1]

Reference

↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Napomene

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=заоста̏о&oldid=197681”