zidati

Glagol

uredi

zidati, {{{vid}}} neprel.

Imenica

uredi

zidati, {{{rod}}}

Kategorije: ob.ob.trp.trp.


Oblici:

  1. zȋdam [1]
  2. zӣdȁti, zídati [1]
  3. zȋdam [1]
  4. zӣdȁti, zídati [1]
  5. -o, zȋđam, -a [1]
  6. -o, -a [1]

Značenja:

  1. Praviti saće. [1]
  2. Isto. [1]
  3. Šporet načinjen od istog materijala kao i zidovi prostorije u kojoj se nalazi. [1]
  4. Isto. [1]
  5. Kuća načinjena od cigle. [1]
  6. Velika peć, načinjena od čerpića ili od valjaka blata i slame, ređe od kaljeva, sa zaobljenim vrhom. [2] Sombor[1]
  7. Isto. [1]

Primeri:

  1. Jȃ dòbro znȃm kad je tȃj dȍm tȅo da se zȋda. [3] [4] Gospođinci Sremska Mitrovica Laćarak Vojka Novo Miloševo Itebej Međa Veliki Gaj Jasenovo Lovra [1]
  2. Pȍsle je zído štȁlu. Šimanovci [1]
  3. Bílo je ljúdi koji su znȁli i sámi zídati kȕću. Bačinci [1]# Mȋ smo tȁmo zӣdȁli kȕću. [1]
  4. Kat se zȋda, pa kat se dȉže grȃđa. Banatska Palanka [1]# Pčȅla zȋda sȃće. [5] Tovariševo [1]# Tȏ je bílo i na salášu, tȁmo je bílo cígljom lȇpo zȋđana i nàbӣjana. Subotica [1]# Tȇ nòve, što se sȁd prȁve, tȏ su zȋdane kȕće. [2] Sivac Jamena Sombor Tovariševo Gospođinci Banatsko Aranđelovo Novi Bečej Melenci Crepaja [1]# U stražnjim sobama dugo su se suvereno širile velike zidane furune — pećke, koje su se obično ložile spolja, iz šupe, kukuruzovinom. [6] Platičevo [1]# Bíle su zȋdane fùrune. [2] Sefkerin Jamena [1]# A donja kujna [...] je s lebrnjim pendžerom što gleda u avliju, i u njoj je zidani šporet i neuglednija paorska peć. Stapar [1]# U kuhinji je uz jedan zid bilo uzdignuto ognjište visine oko jedan metar, na kome se kuvalo jelo i pekao hleb. Na sredini kuhinje bilo je nisko ognjište iznad kojeg je visio na verigama kotao za kuvanje jela. Pri kraju HIH veka uvode se zidani ili „kupovni” štednjaci. [7] Ostojićevo [1]


Izvedene reči:

  1. zídanje [1]


Izrazi:

  1. ˜ na kant ("zidati tako što se cigla postavlja na stranu"). [1]

Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 235.
  4. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 235.
  5. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  6. Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 23.
  7. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 147.

Napomene

uredi