izvíkati

Glagol

uredi

izvíkati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: trp.


Oblici:

  1. ѝzvӣčem, izvikati [1]
  2. izvikati, -o, -a [1]

Značenja:

  1. Vičući izgovoriti. [2] Itebej[1]
  2. Učiniti da se o nekome ružno govori, ozloglasiti. [1]
  3. Steći rđav glas, postati poznat po lošoj osobini. [1]
  4. Koji je poznat po lošoj osobini, ozloglašen. [1]

Primeri:

  1. Dàšta da je izvíkali, i njȗ i njȇzinu sѐstru kad su rádile kojѐšta. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]# A kȍ je nevàljō, tȃj se ѝzvӣče, tȃj òstane pȑljav, nek se kȗpa svȁki dȃn. Tovariševo [1]# Kȁko se nѐ bi jédila kad je ùzo dѐvōjku ѝzvӣkanu u célim sѐlu. Kikinda Novo Miloševo Ivanda [1]


Izvedene reči:

  1. izvíkati se [1]
  2. ѝzvӣkan [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 270.

Napomene

uredi