kȍmina

kȍmina

kȍmina (srpski, lat. kȍmina)

kȍmina, ž

Oblici:

Značenja:

Ostaci od grožđa iz kojeg je isceđen sok za vino, ostavljeni da fermentišu da bi se od njih pekla rakija. ^[1]
Voće ostavljeno da fermentiše da bi se od njega pekla rakija. ^[1]

Primeri:

Tȏ se zòve kȍmina, tȏ od grȏžđa. Beška ^[1]
Òvo je kȁca za ràkiju, za skȕpljanje kljȗka, kȍmine. Đala ^[1]
Postupkom destilacije izdvajaju se isparljivi sastojci iz komine. Ruma ^[1]
Svȁke gȍdine smo mȉ stȍ i vȉše lȉtri ràkije ò[d] te kȍmine ; mn kȍmine (Ki NM). ^[2] ^[3] Mokrin Berkasovo Sremski Karlovci Stari Slankamen Čerević Subotica Đurđevo Kać Novi Kneževac Mokrin Kikinda Padej Novo Miloševo Bašaid Orlovat Vršac Jasenovo ^[1]
Grȏžđa bílo je kȍlko je trȅbalo i ovàkog i onàkog, vína smo zà kuću ѝmali, ràkije smo i zà kuću òpet ѝmali od kȍmine. Čenej ^[1]
Čȅkaj sȁd da skȕpim kȍminu, pa da je òstavim da stòji da mȍž da vrȋ. Jaša Tomić Susek Sviloš Bačinci Laćarak Ruma Subotica Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Kovilj Begeč Taraš Neuzina Boka Šurjan Jasenovo Lovra Deska ^[1]
Tȃ ti je kȍmina òdlična za ràkiju. Obrež ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 161, 162.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 178.