kosačica
kosačica
Imenica
uredikosačica, ž
Značenja:
- Žena koja kosi. [1]
- Poljoprivredna mašina kojom se kosi. [1]
- Kosačica koja istovremeno kosi i vezuje snopove. [1]
Primeri:
- Rȁno sam bíla òstala brez čòveka i sáma sam ùčila svȅ da rȃdim i nà kraj su ljȗdi kázali da sam i dòbra kosàčica. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan [1]
- Nѐ bi mȋ tòlko savíjali kr̀štine da je ȍndak bílo kosàčice. Jaša Tomić [1]
- Pȍsle su izѝšle òve kosàčice, da se kȍsi. Pȑvo su izѝšle — kònji su vúkli. [2] [3] [4] [5] Tomaševac Bačinci Platičevo Kraljevci Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Mošorin Titel Novo Miloševo Melenci Aradac Neuzina Boka Šurjan Kovin [1]
- Pre nego što su u Mokrin stigle, krajem prošlog i početkom ovog veka, prve kosačice i samovezačice, žetva se obavljala ručno. Mokrin [1]
- Rétko je bílo kosàčӣca. Martonoš [1]
- Za košenje žita i trave koristila se i kosačica. Nadalj [1]
- Ȉmāmo pȇt trȁktora i sȅdam vr̀šalӣca, trínajs kosàčӣca samovezàčica i čѐtir što kȍsu trávu, sȇno. [6] Mokrin Kovin [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 53.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 111, 139.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 320.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 118.