leporečiv

leporečiv (srpski, lat. leporečiv)

Pridev

Pridev

leporečiv -a, -o, prid.

Značenja:

  1. govornički spretan [1]

Reference

  1. 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

Napomene