lȕtka
lȕtka
Imenica
uredilȕtka, ž
Kategorije: hip. V.pren.zool.kol.G.
Oblici:
Značenja:
- Dečija igračka koja predstavlja ljudsku figuru, načinjena od različitog materijala (drveta, krpe, gume, porcelana, plastike i dr.). [1]
- Draga osoba, dete. [1]
- Izuzetno lepa ženska osoba. [1]
- Telesni oblik u fazi razvitka insekata (između larve i razvijenog insekta). [1]
- Ukras na lotrama. [1]
- Ukras na krevetu. [2] Kać Novo Miloševo[1]
- Ono što svojim izgledom podseća na lutku. [1]
- Svežanj, smotuljak like. [1]
- Vrsta kolača. [1]
- Vrsta dečije igre, žmure. [1]
Primeri:
- Lȕtke smo šȉli ot kȓpa. Banatska Palanka Jamena Đurđevo Kać Novo Miloševo Melenci Šurjan Boka Neuzina [1]
- Igrali smo se šapurikama, krpenim lutkama, izrezivale figure od kore belih bundeva. [3] Platičevo [1]
- Mȋ smo prȁvile, devòjčice, lȕtke. Kula [1]
- Tȗ lȕtku je dȍbila od teta Ȅrže kad je bíla u Màdžarsku. Jaša Tomić [1]
- Ȋdi, lȕtko mòja pàmētna, káži tȋ ča Vási štȁ mi trȅba kad vȉdiš da Péra n[e] ùme. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Lutko moja, kako te je majka samo mogla roditi tako zdravo lepu? [4] [1]
- Ožѐnio se s ònom Vásićovom, tȃ je bíla prȃva lȕtka, a i sȁd je zdrȁvo lépa žѐna. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- U svȁkoj ljȕki stvȃra se iz jàjeta lȕtka, zàtvorena je, ȉma ráne. Despotovo [1]
- Tȃ lȕtka, tȏ je gòtova čѐla, òna pȓvo odgáji kao lȕtku i zàtvori i ȍndak sȁzre. Ruma [1]
- Lȕtka se učaȕri ko bȕba, naprȁvi sprȇda poklȍpac. [5] Bela Crkva Jamena Vašica Morović Kukujevci Erdevik Vizić Neštin Divoš Sremska Mitrovica Čerević Bešenovo Klenak Jarak Sremski Karlovci Pećinci Karlovčić Novi Karlovci Jakovo Subotica Žednik Pačir Svetozar Miletić Mol Sivac Bačko Petrovo Selo Kula Bođani Žabalj Kać Mošorin Futog Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Kikinda Bočar Radojevo Itebej Međa Melenci Zrenjanin Boka Konak Tomaševac Plandište Margita Idvor Ilandža Čenta Debeljača Alibunar Izbište Dolovo Dupljaja Bavanište Omoljica Kovin [1]
- Tȗ se ubacívaju lȕtke na lótrama. Tȏ je svȅ dr̀veno, i tȏ se strȗže na strúgu od jȁsena, od dȑveta i tȏ se strúže i mȅće se, šàrā se u srѐdini lótra. [6] Elemir Turija Gospođinci Kać Gardinovci Mokrin Kikinda Melenci Taraš Konak Orlovat Perlez Bela Crkva Pančevo [1]
- Prȇ, zàmoču stréku onàko namȍtu kao lȕtku, onàko, znaš, lȕtku, tȍ se prȅ kázalo kao lȕtka, stréku, i ȍnda je zàmo ču u fȃr bu i rólja li su tàko zȋd sa tȏm. Veliki Gaj Jasenovo [1]
- Na tȁj dȁn [kad su Mučenici] prȁvimo lȕtke o[d] tȇsta. Vršac [1]
- Žmura odlazi da žmuri negde po strani, a lutak hvata jednu po jednu od ostalih devojčica, koje predstavljaju lutke, razbacuje ih i svakoj naredi kakav stav da zauzme tamo gde se zadrži. [7] [1]
Izrazi:
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 28.
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 67.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 86.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 121.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.