лу̏тка
лу̏тка
Именица
уредилу̏тка, ж
Категорије: хип. В.прен.зоол.кол.Г.
Облици:
Значења:
- Дечија играчка која представља људску фигуру, начињена од различитог материјала (дрвета, крпе, гуме, порцелана, пластике и др.). [1]
- Драга особа, дете. [1]
- Изузетно лепа женска особа. [1]
- Телесни облик у фази развитка инсеката (између ларве и развијеног инсекта). [1]
- Украс на лотрама. [1]
- Украс на кревету. [2] Каћ Ново Милошево[1]
- Оно што својим изгледом подсећа на лутку. [1]
- Свежањ, смотуљак лике. [1]
- Врста колача. [1]
- Врста дечије игре, жмуре. [1]
Примери:
- Лу̏тке смо ши̏ли от кр̑па. Банатска Паланка Јамена Ђурђево Каћ Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина [1]
- Играли смо се шапурикама, крпеним луткама, изрезивале фигуре од коре белих бундева. [3] Платичево [1]
- Ми̑ смо пра̏виле, дево̀јчице, лу̏тке. Кула [1]
- Ту̑ лу̏тку је до̏била од тета Е̏рже кад је би́ла у Ма̀џарску. Јаша Томић [1]
- И̑ди, лу̏тко мо̀ја па̀ме̄тна, ка́жи ти̑ ча Ва́си шта̏ ми тре̏ба кад ви̏диш да Пе́ра н[е] у̀ме. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Лутко моја, како те је мајка само могла родити тако здраво лепу? [4] [1]
- Ожѐнио се с о̀ном Ва́сићовом, та̑ је би́ла пра̑ва лу̏тка, а и са̏д је здра̏во ле́па жѐна. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- У сва̏кој љу̏ки ства̑ра се из ја̀јета лу̏тка, за̀творена је, и̏ма ра́не. Деспотово [1]
- Та̑ лу̏тка, то̑ је го̀това чѐла, о̀на пр̑во одга́ји као лу̏тку и за̀твори и о̏ндак са̏зре. Рума [1]
- Лу̏тка се учау̏ри ко бу̏ба, напра̏ви спре̑да покло̏пац. [5] Бела Црква Јамена Вашица Моровић Кукујевци Ердевик Визић Нештин Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Јарак Сремски Карловци Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Жедник Пачир Светозар Милетић Мол Сивац Бачко Петрово Село Кула Бођани Жабаљ Каћ Мошорин Футог Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Кикинда Бочар Радојево Итебеј Међа Меленци Зрењанин Бока Конак Томашевац Пландиште Маргита Идвор Иланџа Чента Дебељача Алибунар Избиште Долово Дупљаја Баваниште Омољица Ковин [1]
- Ту̑ се убаци́вају лу̏тке на ло́трама. То̑ је све̏ др̀вено, и то̑ се стру̑же на стру́гу од ја̏сена, од др̏вета и то̑ се стру́же и ме̏ће се, ша̀ра̄ се у срѐдини ло́тра. [6] Елемир Турија Госпођинци Каћ Гардиновци Мокрин Кикинда Меленци Тараш Конак Орловат Перлез Бела Црква Панчево [1]
- Пре̑, за̀мочу стре́ку она̀ко намо̏ту као лу̏тку, она̀ко, знаш, лу̏тку, то̏ се пре̏ ка́зало као лу̏тка, стре́ку, и о̏нда је за̀мо чу у фа̑р бу и ро́ља ли су та̀ко зи̑д са то̑м. Велики Гај Јасеново [1]
- На та̏ј да̏н [кад су Мученици] пра̏вимо лу̏тке о[д] те̑ста. Вршац [1]
- Жмура одлази да жмури негде по страни, а лутак хвата једну по једну од осталих девојчица, које представљају лутке, разбацује их и свакој нареди какав став да заузме тамо где се задржи. [7] [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 28.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 67.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 86.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 121.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.