nositi

nositi

nositi (srpski, lat. nositi)

Glagol

nositi, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: ob.

Značenja:

Imati na sebi kao odeću, obuću, ukras, znak i sl. ^[1]
Oblačiti se, odevati se na određeni način. ^[1]
Polagati jaja (o pticama). ^[1]
Donositi neku vrednost kao poklon, miraz (o udavači). ^[1]
Imati u sebi začeti plod, biti u stanju bremenitosti, trudnoće (o ženi). ^[1]
Koja je u drugom stanju. Novi Sad^[1]
Trudnica. Novi Sad^[1]

Primeri:

I jȃ sam pȍtrčāla zà njima i jȃ vȋčem: „Kȕd mi sȋna nȍsӣte?”. Kumane Sremska Mitrovica Čenej ^[1]
Po dvȃ ùvatӣmo, ònā, snòpa pa nȍsӣmo, pa sadȇvamo na òvē devѐtice, pa ȍnda pȍsle na pȇt kȏla bàcām žȉto. Bačinci ^[1]
Ȏn je kȕpio tȏ za muzѝjān, i štȁ dȍbije stȃro, vàjkadašnje: járam òd volōva, svȅ što gȍđ ȉma stȃro, ȏn je nòsijo i pridávo u tȃj muzѝjān — mùzēj — da se znȃ štȁ je po stȃrim bílo; skùpljāč bȉo. Novo Miloševo ^[1]
Ȉma jȍš pȍjedine bȁbe, dvȅ još u sѐlu, što nѐ nosӣdu u mlѐkaru mléko, nego sáme. ^[2] ^[3] ^[4] ^[5] ^[6] ^[7] ^[8] Lovra Irig Obrež Sombor Mol Gospođinci Srpski Krstur Sanad Mokrin Padej Kikinda Novi Bečej Bašaid Srpska Crnja Itebej Međa Jaša Tomić Melenci Elemir Zrenjanin Perlez Farkaždin Čenta Tomaševac Dobrica Ilandža Deska ^[1]
Svȅ smo mléko nosȉli na mušterȉje. Vršac ^[1]
Kad se mòja mȁti ȕdala i mòja strȋna, ȍndak je tàko bílo — gòdinu dána nȍsidu šešȋr. Tomaševac ^[1]
Jѐdan dȃn, jѐdno do pódne nȍsim úže oko mѐne, a jѐdno od pódne vȇžem. Aradac ^[1]
Peškíre, gȁće, košȕlje, tȏ se prȇ nosȉlo od pamȕka. Izbište ^[1]
Kad sam jȁ bѝla mláda, jȃ sam se nòsila pȁōrski. Bačinci ^[1]
A i ȍndak se lȇpo nòsilo, i ȍndak smo se lȇpo nòsili. ^[5] Aradac Srpski Krstur Sanad Mokrin Padej Farkaždin ^[1]
Imam samo deset kokoške koje nosidu, ove druge oću da i zakoljem. ^[9] Čenej Sremska Mitrovica Novo Miloševo ^[1]
Stȃra mȁtica slȁbo nȍsi jája. Čerević ^[1]
Ona ȉma jȃjnik, ȍna nȍsi jája. ^[4] Konak Sremska Mitrovica Pećinci Subotica Bođani Despotovo Bačko Petrovo Selo Žabalj Kać Đala Mokrin Iđoš Radojevo Itebej Idvor Ilandža Margita ^[1]
Òne nȍse jája, a òne rádilice ne nȍse, dobro, sad, pòneka nȍsi i rádilica. Međa ^[1]
Ȉspravna mȁtica, ȍna kad pȍčne da nȍsi, ȍna tȏ rȇdom. ^[4] Izbište Sefkerin Bavanište Dupljaja ^[1]
„Štȁ nȍsi?” je česta upitna reč za devojku koja se udaje: šta će poneti od štafira i imovine (tala). Novo Miloševo ^[1]
Nosȉlo se i lȃnci se nosȉli [za miraz]. Izbište ^[1]
Mѐne je mòja mȁti lȇpo nòsila. Veliki Gaj ^[1]

Sinonimi:

oblačivati ^[1]
zalegati ^[1]

Izrazi:

^[1]
moja ruka prosi, kandilonosi, ako nećeš dati, umreće ti mati ("kletva"). Kikinda ^[1]
pȁs lȁje, vȅtar nȍsi ("ne pridavati značaj nečijim rečima"). Vršac ^[1]
ȉde vréme,nȍsi brȅme, mòlićeš ti mѐne Novo Miloševo ^[1]
néću ganòsiti za pȗnđu ("kaže se za ružnog muškarca (o udavači)"). Novo Miloševo ^[1]
nosȉti ȉzvor ("nositi iz pokojnikove kuće svakog jutra svežu vodu najbližim susedima za pokoj duše sve do šestonedeljnog parastosa"). Vršac ^[1]
kòja kokȏška mlȏgo kákoće, mȁlo jájanȍsi ("ko mnogo govori, malo radi"). Vršac ^[1]
nositi na krkaču ("izdržavati"; "Sve"). Jasenovo ^[1]
kud me oči vode i nogenose ("bez određenog pravca i cilja, neznano kud, bilo kud (poći, uputiti se i sl.)"). ^[1]
Da se vrabaca bojim, praćku binosio ("biti samouveren, neustrašiv"). ^[1]
˜ glavu u torbi ("biti u životnoj opasnosti"). Sombor Novo Miloševo Vršac ^[1]
nosȉti kòga na lȇđi ("starati se o nekome"). Vršac ^[1]
nòsiti svȏj kȑst ("ispaštati, trpeti zlu sudbinu"). Novo Miloševo ^[1]
koliko ga grlonosi ("svom snagom, što može glasnije"; "Razdro se, pa viče koliko ga grlo nosi"). Jasenovo ^[1]
Bȅga što ga nȏgenȍsu ("trčati, bežati iz sve snage"). Vršac ^[1]
nosȉti bárjak ("predvoditi, prednjačiti"). Vršac ^[1]
nositi na grbači ("izdržavati"; "On i sve nosi na grbaču"). Jasenovo ^[1]

Reference

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 ^1,29 ^1,30 ^1,31 ^1,32 ^1,33 ^1,34 ^1,35 ^1,36 ^1,37 ^1,38 ^1,39 ^1,40 ^1,41 ^1,42 ^1,43 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 17, 19, 192.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 125, 128, 133, 134, 136, 137, 141, 142, 159, 162, 163.
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
↑ ^5,0 ^5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 53, 86, 99, 111, 118, 119, 121, 151, 316, 326. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 53.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 43, 49, 50.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55.
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 ^1,28 ^1,29 ^1,30 ^1,31 ^1,32 ^1,33 ^1,34 ^1,35 ^1,36 ^1,37 ^1,38 ^1,39 ^1,40 ^1,41 ^1,42 ^1,43 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Иван_Поповић,_Говор_Госпођинаца_у_светлости_бачких_говора_као_целине.-2] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 17, 19, 192.

[Невенка_Секулић,_Збирка_дијалекатских_текстова_из_Војводине.-3] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123, 125, 128, 133, 134, 136, 137, 141, 142, 159, 162, 163.

[Љиљана_Недељков,_Пчеларска_терминологија_Војводине-4] 4,0 ^4,1 ^4,2 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта._Прва_књига:_Увод_и_фонетизам.-5] 5,0 ^5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 53, 86, 99, 111, 118, 119, 121, 151, 316, 326. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта.-6] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 53.

[Софија_Ракић-Милорадовић,_Извештај_о_дијалектолошком_истр._живању_говора_Батање.-7] Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 43, 49, 50.

[Софија_Ракић-Милорадовић,_О_говору_Деске.-8] Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55.

[Биљана_Марић,_Из_лексике_Ченеја_(румунски_Банат)-9] Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]