pȍla

Imenica

uredi

pȍla, ž

Značenja:

  1. Komad ili širina tekstila; mera za širinu tekstila. [1]
  2. Donji kraj odeće. [1]
  3. Oveći komad, tabla slanine. [1]
  4. Devetka u kartama za igru. Kovilj[1]
  5. Pokretni deo drljače. [1]

Primeri:

  1. Jedna „pola" je širina platna. [2] [3] [4] [5] Jarkovac Mol Kać Mokrin Kikinda Kumane Farkaždin [1]
  2. Košulja „naramenjača" je načinjena od kudeljnog ili lanenog platna. Prednja i zadnja „pola" spojene su šavom na ramenima. [6] Ostojićevo [1]
  3. Ȉma gȁće od šѐsnājst pȏla. Novi Kneževac [1]
  4. „Pola" je širina platna, a ona zavisi od dužine „brda". [7] [1]
  5. Bȇle gȁće su šȉroke nòsile òne, ot čѐtir pȍle òni tȍ kȃžedu. Đala [1]
  6. Treći put ima brigu mladoženja da se obriše mladi o pole [od košulje]. [8] [9] Krašovo [1]
  7. Nȅko je móro da rȃdi i nápola, pa sa pȍle je žívio. [10] Tomaševac Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel [1]
  8. Od zaklane svinje ostavio sam tri pole slanine od mesnatog dela i jednu polu od gronika. Begeč Subotica [1]
  9. Izѝšle su i dr̀ljače od dvȇ pȍle, pȍsle su prȁvili kováči od trȉ pȍle. [10] Tomaševac Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel [1]


Prilog

uredi

Prilog

uredi

pȍla, pril.

Primeri:

  1. Sȉnoć sam jȃ u pȍla dvánajst lѐgla sam. [12] Veliki Gaj Farkaždin [1]


Sinonimi:

  1. polak [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 61, 155.
  3. Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 78.
  4. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 64.
  5. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 94.
  6. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 149.
  7. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 72.
  8. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 66.
  9. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 72.
  10. 10,0 10,1 10,2 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  11. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 155.
  12. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 85.

Napomene

uredi