rániti

Glagol

uredi

rániti, {{{vid}}} neprel.

Imenica

uredi

rániti, {{{rod}}}

Kategorije: trp.trp.


Oblici:

  1. hrȃnim, -ѐno, raniti, -ѐna [1]

Značenja:

  1. Davati hranu (nekome), nuditi hranom, pomagati pri hranjenju. [1]
  2. Debeo, ugojen. [2] Itebej Melenci[1]
  3. Držati na ishrani, ishranjivati. [1]
  4. Biti izvor hrane (o njivi ili poljoprivrednom rejonu). [1]
  5. Služiti kao hrana (ljudima, živim bićima uopšte, tkivima), snabdevati hranljivim sastojcima (o hlebu, krvi i sl.). [1]
  6. Uzimati hranu, jesti. [1]
  7. Obezbeđivati sebi hranu, izdržavati se. [1]

Primeri:

  1. Tȏ sam ránio, pòjio, čȅšo, čȉstio štȁlu — tȏ je própisno. [3] Jaša Tomić [1]
  2. Sa plȅvom se ránila i mȃrva i prȁvili blȁto za maltѐrisānje. Bačinci [1]
  3. Ȕjutru ùstane da rȃni kònje. Begeč [1]
  4. Ene je u sobu, rani dete. [4] [5] [6] [7] [3] [8] [9] Jasenovo Laćarak Vojka Mol Gospođinci Žabalj Tovariševo Kać Sanad Mokrin Kumane Melenci Veliki Gaj Tomaševac Ilandža Vršac Čenta Izbište Batanja Deska Ivanda [1]
  5. Kada im se daje tuluzina, seno, to je ranjenje, kada im daju kukuruz, mekinje, zob, žito, kažu da ih zobe. [10] [1]
  6. Ȉmam tȕ nȅki tȅlāde što sam kúpio, pa ću da hrȃnim tȏ. Đala [1]
  7. I tȏ ga dála tȁm kod jѐdnog tr̀gōvca tàko da ȏn ga i rȃni i da ga òdēva. Beška Vršac [1]
  8. Kad smo bíli u zȃdrugi, rádili, jȁ sam na trȕdovdan rádila da rȃnim dȅcu. Vizić [1]
  9. Ránila sam svȋnje, ránila sam živínu. [4] [3] Vršac Šimanovci Mol Čenej Novi Kneževac Žitište Jaša Tomić Boka Veliki Gaj Jasenovo [1]
  10. Rani dvoje svinja za klanje. Begeč [1]
  11. Pròšla mu mlȁdos, a kad je trȅbalo, níje mȉslio kako će sȕtra rániti dȅcu, a ȍndak je móro da rȃdi, da stȅkne, pa sȁd nek glédi štȁ će. Neuzina [1]
  12. Pčȅla se rȃni sámo sa mȅdom; zàto pčȅlār mȏra da òstavi preko zíme kȍliko njȏzi trȅba. [3] [11] Melenci Vršac Čenej Ivanda [1]
  13. Nísmo ѝmali ni nȍvaca da se rȃnimo. Begeč [1]


Izvedene reči:

  1. ranjenje [1]


Sinonimi:

  1. dojiti [1]
  2. odraniti [1]


Izrazi:

  1. Rani keru da te uje ("činiti dobro nekome ko neće dobrim vratiti (obično o detetu koje ispolji nepoštovanje prema roditelju, staratelju)"). [1]
  2. rȃnišpcȅto da te úje ("činiti dobro nekome ko neće dobrim vratiti (obično o detetu koje ispolji nepoštovanje prema roditelju, staratelju)"). Vršac [1]
  3. raniti i saraniti koga ("biti sa nekim u zajednici do kraja života"; "Ima da me rani i sarani"). Crvena Crkva [1]

Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 195.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 163. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  4. 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 294. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 45.
  6. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 122.
  7. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57.
  8. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  9. Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  10. Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 194.
  11. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene

uredi