rogalj

rogalj (srpski, lat. rogalj) uredi

Imenica uredi

rogalj, m

Oblici:

  1. roglja [1]
  2. rȏgalj Vršac, rògalj, rȍgalj [1]
  3. rȍgalj Novo Miloševo, rògalj [1]
  4. rògalj [1]
  5. rȍgalj, rȏgalj, rógalj [1]
  6. rȍgālj, rȏgalj Vršac [1]
  7. rȍgalj Nadalj [2] [1]

Značenja:

  1. Deo prostora koji je ograničen sa tri površine koje se seku, ugao. [1]
  2. Kraj ulice; raskrsnica (u selu gde se obično sastajala mladež radi zabave). [1]
  3. Kuća koja ima više odeljenja prema ulici i deo koji se, pod pravim uglom, proteže prema dvorištu. [3] Banatsko Aranđelovo Taraš[1]
  4. Šiljat kraj nekog predmeta kojeg obrazuju njegove ivice, strane i sl. Mokrin[1]
  5. Kraj, završetak, krak, vrh (marame i sl.). Mokrin[1]
  6. Način vezivanja marame. [1]
  7. Isto. Novo Miloševo[1]
  8. Mesto okupljanja, sastajalište mladih (na selu) na bilo kom mestu u ulici; zabava, igranka. [1]
  9. Veća pletena trouglasta ženska marama koja se nosi na ramenima. [1]
  10. Uvijeni naviljak sena, slame, deteline koji se stavlja na ugao kola kada se dene kamara ili voz. [1]

Primeri:

  1. Devojke su izlazile nedeljom i praznikom „na rogalj” i u kolo gologlave, kose očešljane u vitice ili punđu. [4] Ostojićevo [1]
  2. Ono što se u književnom jeziku zove raskršće, to je u Jarkovcu „rogalj”. [5] Jarkovac [1]
  3. Oni nalože vatru na nekom „roglju” (raskršću) i oko vatre pevaju i igraju ( — Sl To Oc BP; Mo NM NB Km Me) [ZPR; RSB; SSBan 30]. [6] [1]
  4. Nego štȁ, da níje bílo rȍgalja, mlȍge bi devȏjke òstale baba devȏjke, a mòmci i brez žѐne i brez déca. Šurjan Bačinci Susek Sviloš Subotica Begeč Novo Miloševo Itebej Jaša Tomić Boka Neuzina Ivanda [1]
  5. Pȓvo ráskršće ka[d] dȏđeš, òpet nàlēvo — čѐtvrta kȕća od ròglja; zaš ȉma Stàniina na ròglju, p[a] onda je Ćȗrčića, p[a] onda je njѐgovog brȁta od stríca, Čéde, p[a] ȍnda je njѐgova  ; ˜ (Ču G Žb; NK O) [GTŠ 159; LŠ]. [7] Novo Miloševo Kać Elemir [1]
  6. Mòžda je na rȍglju? Novi Bečej Novo Miloševo Taraš [1]
  7. Tȏ po Bȍđāni bílo sàmo po rȍgljevi, ù kućama níje bílo bunára. Bođani [1]
  8. Idem na rogalj za vode. [8] [3] Čenej Martonoš Turija Bačko Gradište Ravno Selo Gospođinci Rumenka Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Novo Miloševo Itebej Jaša Tomić Alibunar Lovra [1]
  9. Mȅtu nȁ rogalj jѐdno pȇt-šȇst òni tr̀ski da se ne òsipa rògalj. [3] Bođani [1]
  10. Nam se okrnjila kuća na rogalj. [8] [3] Čenej Rumenka Lovra [1]
  11. Smȍto ti se rȍgālj na màrami. Novi Bečej [1]
  12. Nisi lepo ispeglala rogalj na maramu. [8] Čenej [1]
  13. Ispod ovih marama samo još starije žene nose preko kose crnu džegu „na rogalj”. [9] [1]
  14. Ȕveče nȁ rogālj svíro. Banatsko Aranđelovo [1]
  15. Pȋtaj òvog màtorog nȁ rogālj. [10] Novi Bečej [1]
  16. Idémote mȁlo nȁ rogālj. [11] Taraš Srpska Crnja Kikinda Novo Miloševo Deska [1]
  17. Kad smo tȏ préšli svȅ dȅčije, ȍndak smo pȍčeli d[a] idémo na rȏgalj. Vršac
Лаћарак [1]
  1. Nȁ rōgalj ѝgrali, pȅvali, svírali. Martonoš [1]
  2. Prȁvili smo rȏgalj, pa na ròglju se skȕpe mȏmci i dѐvōjke, pa harmònike svíraju ȕveče. Bečej [1]
  3. Dѐvōjka dȏđe kod mladòženje, dovѐdē je, ùskočnica, sa róglja, i ȍnda svȅkar i svȅkrva i tȗ skȕpӣ se rȍdbina i ȍnda tȗ se rakѝja, tȗ se vѐseli po cȇlu nȏć. Đala [1]
  4. Mladež je do Drugog svetskog rata nedeljom i praznikom izlazila uveče „na rogalj”, gde se igralo, pevalo i zabavljalo do kasno u noć. [12] Ostojićevo [1]
  5. Kad se kaže „kod devojke na rogalj”, misli se na sastanak većeg broja pari momaka ili devojaka, ili samo jednog, uveče ma na kom mestu. [13] Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci [1]
  6. Tȗ smo naùčili da ȉgramo — po rȍgljevi i po prȇlima  ; ˜. [14] Bačko Petrovo Selo [1]
  7. Vѐčerāmo, ȍndak se presvúčemo, idémo nȁ rogalj. [15] Tomaševac Susek Sviloš Melenci Elemir Ivanda [1]
  8. Prȁvili smo kȍlo na rȍglju. Bačinci [1]
  9. A mòmci i dѐvōjke kad su nȅgde nȁ rogalj ѝšli mȁlo da se zábave. Kula [1]
  10. Rògljevi, to nȁ rogalj kȃž idemo na rȍgalj, tȗ se ȉgra i tȗ se bȕde sa žȅnskima. Vilovo [1]
  11. Meti rogalj da ti ladnost ne ide po bubrezi. Bačka Palanka Čerević Silbaš Tovariševo Obrovac [1]
  12. Tȍ se zvȁo rȍgālj ot kùće, ràniji gȍdina. Đala [1]


Izrazi:

  1. Zàvitirȍgalj ("uvrnuti ugaone snopove, da bi kamara žita bila stabilnija"; "Kad je dȍbar kàmāroš òndak ȏn kad je na kràju zàvije rȍgljove — nàviljak sȇna ȕokrug zȁvije da kàmara čvȑšće stòji"). Žitište Čenta Gospođinci Kać [1]

Reference uredi

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  4. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 151.
  5. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 84.
  6. Borivoj Rus, „Odlaze nam stari lepi običaji" (Lazareva subota — Lazarice — Vrbica). — ESM, 3, 2001, 68—77, str. 70.
  7. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 126.
  8. 8,0 8,1 8,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 74.
  10. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 365.
  11. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 298, 529.
  12. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 152.
  13. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 30.
  14. Zbirka reči Milutina Ž. Pavlova.
  15. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 186.

Napomene uredi