rodbina
rodbina
Jezici (1)
Padež | Jednina | Množina |
---|---|---|
Nominativ | rodbina | rodbine |
Genitiv | rodbine | rodbina |
Dativ | rodbini | rodbinama |
Akuzativ | rodbinu | rodbine |
Vokativ | rodbino | rodbine |
Instrumental | rodbinom | rodbinama |
Lokativ | rodbini | rodbinama |
Imenica
rodbina, ž
Oblici:
Slogovi: rod-bi-na, mn. rod-bi-ne
Značenja:
- [1.] Rodbina je naziv za sve osobe koje potiču od zajedničkog pretka, koje su međusobno u krvnoj vezi, odnosno rođaci. Muškarci koji su pridošli ženidbom čine svojtu, a ženina porodica i rodbina, za oženjenog muškarca je tazbina.[2]
Poreklo:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Primeri:
- [1.1.] Na nȁšu slȁvu dȏđe nȁša rodbѝna. Kula [1]
- [1.2.] Ȍndak njȇna rodbѝna njójzi dáju pȍklone, znaš, a tȍ se zválo prézent. Beška [1]
- [1.3.] Gȍsti ѝdu u rodbѝnu. [3] [4] [5] [6] Pomaz, Laćarak, Subotica, Čurug, Deronje, Gospođinci, Silbaš, Čenej, Žabalj, Novi Sad, Novo Miloševo, Bašaid, Itebej, Jaša Tomić, Boka, Neuzina [1]
- [1.4.] E većem mi lȇpo dojádila tȃ rodbѝna; svȁke nѐdelje ȅto nȅko, sȁmo kȕvaj, sprȅmaj, nàmēšćaj, a nȉko nȅ zna da i tѐbe zòve. Šurjan [1]
- [1.5.] Nȉkoga mȋ nȇmamo tȁmo od rȍdbine. Martonoš [1]
- [1.6.] Svȁ rȍdbina je bíla nà sarani. Laćarak [1]
- [1.7.] Ovȏ su pȍsle tȁmo pȕno gostȋju i rȍdbina. [7] [8] [9] Izbište, Bačinci, Subotica, Turija, Čurug, Gospođinci, Žabalj, Đala, Sanad, Mokrin, Jaša Tomić, Šurjan, Boka, Neuzina, Vršac, Pavliš [1]
- [1.8.] Nȍsi u čùturu vína jel ràkije i ѝde od rȍdbine do rȍdbine da i[h] zòve da dȏđedu ù svatove. [10] Kumane [1]
- [1.9.] Kad su òšli da glédu kȕću kod mòje rodbíne, a òni, rodbína, jedva dòčekali. Tomaševac [1]
- [1.10.] Nȍsim, to većȉnom rodbína, mȁti, jeli strȋna, mȇsi pogȁču. Izbište Vršac [1]
- [1.11.] I òtišla sam tȁmo kod rodbȉne u Srȅdište, Vȅliko, i kad sam dóšla, kad je pròšlo četr̀nājs dána, òni pòšli već òvi u škȏlu se, òni mѐne kȕći. Veliki Gaj [1]
- [1.12.] Ȕveče dȏđedu devȏjkini, rodbȉna njȅna, nȁjrođenȉi. [1]
- [1.13.] Idȅ mȍmak sas njegȍvom rodbȉnom ko[d] devȏjke na vráta, na igrȃnku. Jasenovo [1]
Asocijacije:
Izvedene reči:
- [1.1.] rodbinski
Prevodi
|
|
Reference
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Grupa autora, Enciklopedija leksikografskog zavoda, Leksikografski zavod, Zagreb, 1962.g.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 47.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 63, 238, 240.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 127, 129, 161.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 116.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.
Srodni članci sa Vikipedije:
- [1] rodbina