seferin

Imenica

uredi

seferin, m

Oblici:

  1. -ína [1]
  2. sefѐrӣn, seferȋn [1]

Značenja:

  1. Krupan dukat koji su imućnije devojke nosile kao nakit. [1]

Primeri:

  1. Donela u miraz 40 seferini i vrtalj zemlje a matori svo propijo. Bačka Palanka Silbaš Tovariševo Obrovac [1]
  2. Dok je bio običaj da se nosi zlatan nakit, moglo se nositi 99 a ne 100 seferina. Koja je imala manje seferina nosila ih je o gajtanu, a koja ih je imala više nosila ih je ušivene na komadu somota. [2] Jarkovac [1]
  3. Oko grla ili preko grudi imućnije devojke su nosile dukate ili „seferine” i „male dukate” u dva-tri niza. [3] [1]
  4. Dѐvōjke da ѝdu nàprēd, mòmci u grȕpi zà njima, a svȅkrve, mȁtere sa stráne kѝbicujēdu kàkve su dѐvōjke, kòja je lépa, kòja ȉma seferíne na vrátu, tȃ je bògata, ȅ iz kàkve je kȕće. Kula [1]
  5. A što mi je bíla nȃjviše žѐlja: da ȉmam dùkate, seferíne. [4] [5] [6] Zrenjanin Čerević Obzir Zmajevo Turija Novi Kneževac Itebej Žitište Ilandža Farkaždin Sefkerin Ivanda [1]
  6. Svȁki kȏ je tȅvo da se žȅni je glédio i dѐvōjku i seferíne ako ȉma. Òna što ȉma pȕno znȁlo se da je bȍgata miràždžika, tȗ su pȓvo ískali bògati mòmci. [4] Šurjan Jaša Tomić Neuzina Boka Ilandža Crvena Crkva [1]


Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 98.
  3. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 70.
  4. 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 350. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 298, 364.
  6. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 154.

Napomene

uredi