Викиречник

srpski

srpski

Jezici (3)
[[#srpski (srpski, lat. srpski)|srpski (srpski, lat. srpski)]] • Reference • Napomene
Strana kategorija

Srpski

srpski (srpski, lat. srpski)

Prilog

srpski, pril.

Pridev

srpski -a, -o, prid.

Oblici:

  1. -a, -o [1]

Slogovi: srp-ski


Značenja:

  1. Koji se odnosi na Srbe i Srbiju. [1]
  2. Manji nakovanj za otkivanje kose. [1]
  3. Kuća bez trema koja je užom stranom okrenuta prema ulici. [1]
  4. Crveni obojci. [1]
  5. Vrsta ćilima. [1]
  6. Tkano belo platno bez šara. [2] Čenej[1]
  7. Tanko, fino belo platno s gušće tkanim uspravnim prugama. [1]
  8. Način pletenja mreže sa jednim provlačenjem igle kroz petlju. [1]
  9. Na način Srba; svojstven Srbima, kao Srbi. [1]
  10. Srpski jezik. [1]

Primeri:

  1. Sȑpske dѐvōjke trȃži. [3] [4] Pomaz Pačir Deronje [1]
  2. Ȉma bȁbica sȑpska, ȉma bȁbica nčmaĺka. Sȑpska bȁbica je na kóĺiău, ůdari se u zčmlji i tŕko se kűje (góre je gvó˙đe pűpĺasto na kňje se kűje). Ako se kűje na sȑpsku bȁbicu, kňsa ňstaje na kňsište (ne mńra kňsa da se skţda sa kȍsišteta). [5] Jaša Tomić [1]
  3. U Jarkovcu takvu kuću sa tremom (konkom) i vratima sa ulice u taj trem zovu „nemačkom" ili „švapskom" kućom, a „srpskom kućom" zovu kuću bez trema. [6] Jarkovac [1]
  4. Već u Karašovu sam imao prilike da razgledam lepe primerke očuvane kitnjaste nošnje (bela i „srpska" objala). [7] Krašovo [1]
  5. A za južni Banat karakteristični su ćilimi koji nose ime „sloboda" ili „srpska sloboda", ćilimi koji u sredini imaju veliko jednobojno pravougaono polje. [8] [1]
  6. Lȅbarica je za lȅbac, od kùdelje il od sȑpskog plátna. [9] [10] [11] Čortanovci Beška Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Dolovo [1]
  7. Sȑpsko plѐtēnje ti je ȉsto kȍ i švȁpsko, sàmo ȉma smíce. [12] Kovilj [1]
  8. Lȇpa príja úme u rumȗnski i sȑpski da ȉgra. Pavliš Boka Farkaždin [1]
  9. Govòrio je čȉsto sȑpski. Žabalj [1]


Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 9, 35, 36.
  4. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 139.
  5. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 166.
  6. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 89.
  7. ↑ Jovan Živojnović, Kroz južni Banat (putničke beleške i razmišljanja). — LMS, 255, 1909, 37—64, str. 63.
  8. ↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 77.
  9. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  10. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 60.
  11. ↑ Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 14.
  12. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).

Napomene

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=српски&oldid=712707”