Викиречник

stȁr

stȁr

stȁr (srpski, lat. stȁr)

uredi

Prilog

uredi

Prilog

uredi

stȁr, pril.

Imenica

uredi

stȁr, m ž m s s

Imenica

uredi

stȁr, m ž m s s

Imenica

uredi

stȁr, m ž m s s

Imenica

uredi

stȁr, m ž m s s

Imenica

uredi

stȁr, m ž m s s

Kategorije: odr. vid.ob. ob. ob. ob.ob. ob. ob. ob.ob. ob. ob. ob.ob. ob. ob. ob.ob. ob. ob. ob.


Oblici:

  1. stȃri, -a, star, -o [1]
  2. — Sàmo, kȗm je, — Drȕgi, vòlela, stȃri svȁt, kȗm i, star, — Čr, vesѐljak, zdrȁvo, mȍže príći, lȇp ko, je bȉo, ùpӣsan, bògat, — Mȏj, i mlȁdēnci, sam ga, tȍ bȉo [1]
  3. službi, star, imeničkoj [1]
  4. stȃri, star [1]
  5. stȃra, star [1]
  6. stȃri, službi, star, imeničkoj [1]
  7. službi, star, stȃro, imeničkoj [1]

Značenja:

  1. Koji je doživeo mnogo godina. [1]
  2. Kumova majka. Đurđevo[1]
  3. Matica koja se ranije izlegla. [1]
  4. Prababa. Deska[1]
  5. Pčela u poslednjem stadijumu života. [1]
  6. Supruga staroga svata, starosvatica. [2] [2] Krašovo[1]
  7. Babadevojka. Vršac[1]
  8. Pčela u poslednjem stadijumu života. [1]
  9. Vrsta muških papuča koje su između đona i tabana imale seno umešeno u glinu. [1]
  10. Vinograd koji dugo nije podmlađivan. Subotica[1]
  11. Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine). [1]
  12. Starost. [1]
  13. Kumov otac. Đurđevo[1]
  14. Oronuo čovek. Vršac[1]
  15. Drugi svedok na venčanju. [1]
  16. Starešina u svatovima. [1]
  17. Dotrajale, odbačene stvari, starudija. Vršac[1]
  18. Vino koje je duže stajalo u buretu. Subotica Vršac[1]
  19. Starosedelac. [3] Novi Kneževac[1]
  20. Staro društvo iz kojeg se roje pčele. [4] Jamena Morović Jarak Verušić Žednik Svetozar Miletić Radojevo Čenta[1]
  21. Koji ima više godina. [1]
  22. Koji je bio u prošlosti, nekadašnji. [1]
  23. Viši, duži. [1]
  24. Muž, suprug. [1]
  25. Stara žena, starica. [1]
  26. Roditelji; preci. [1]
  27. Stariji ljudi. [1]
  28. Nekadašnje vreme, nekadašnje stanje. [1]
  29. Stari predmeti. [1]

Primeri:

  1. Vòlō bi da čѝtam — ùmem da čѝtam — sàmo je skúpa nȍvina (ne zarađȋvam — jȃ stȁr čòvek). [5] Zrenjanin [1]
  2. Bíli smo mládi pa nam bílo lȇpo, a sȁd smo stȃri. [5] [3] [6] [7] Kalaz Bačinci Buđanovci Martonoš Novi Sad Srpska Crnja Novi Bečej Itebej Zrenjanin Tomaševac Farkaždin Vršac Pavliš Izbište [1]
  3. A bȁba stȁra, ožàlošćena žѐna. Đala [1]
  4. Prvénac rȏj ѝzlazi sa stȃrom mȁticom. Sremski Karlovci [1]
  5. Stȃra mȁtica izlȅti kad ȍće da se rȍji. [4] Konak Neštin Sremska Mitrovica Sivac Tovariševo Despotovo Đala Novo Miloševo Radojevo Itebej Jaša Tomić Čenta Izbište Bela Crkva Omoljica [1]
  6. Stȃra pčȅla nȇma razvijѐne vòštane žlézde. Pačir [1]
  7. Stȃra mȁtica prѝprema drúštvo, píšti, òdlazi i òdvodi stȃre pčȅle. [4] Đala Neštin Bešenovo Klenak Sremski Karlovci Pećinci Jakovo Verušić Mol Bačko Petrovo Selo Bački Brestovac Kula Srbobran Bačko Gradište Čurug Mošorin Mokrin Kikinda Bočar Radojevo Novo Miloševo Itebej Melenci Elemir Zrenjanin Margita Alibunar Dolovo Bela Crkva Bavanište Omoljica [1]
  8. Mláda čȅla je svѐtlije bòje, a stȃra čȅla je òtrcana. [4] Jamena Morović Svetozar Miletić [1]
  9. služio je za pravljenje muških papuča, tzv. starih papuča [VP 123, 134]. Vršac [1]
  10. U nekim selima [...] „starim gostima" zovu kad nevesta ide u goste sa svekrom, svekrvom i starijim iz mladoženjine rodbine ( — Obz S St; A Bvn) [EIS 93; SLEI]. [8] [1]
  11. Òna nѐ može sȁd mѐne u stȃre dȃne da prѝvāti, kȍlkō sam jȃ zà njӣ, kȁo, učѝnila. [9] [10] Parage Stapar [1]
  12. Stari svat najčešće biva mladoženjine majke brat, tj. mladoženjin ujak. Stari svat je drugi kum na venčanju. [11] [12] [13] [1]
  13. Stȃri svȁt svȅ naѕѝrāva, glédi jel ѝma mȇsa, tȍrata prid svȁkim, gòvori štȁ će da se svȋra. [14] [15] [2] [13] Jaša Tomić Bačinci Pavlovci Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Mokrin Kikinda Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Lovra Deska [1]
  14. Òbreže stȃro sȃće i tòpi. [4] Despotovo [1]
  15. Stȃro sȃće kad se prѐtāpa, je većѝnom mȑke bòje, vȉše zàtvorene bòje. [4] Novo Miloševo Neštin Vizić Divoš Klenak Irig Novi Karlovci Sivac Bačko Petrovo Selo Bačko Gradište Čurug Zmajevo Kać Bočar Zrenjanin Tomaševac Plandište Margita Vršac Bela Crkva [1]
  16. Tàko smo mésili lȇba: jedàred jȃ, jedàred òna (mòja jétrva); òna je bíla stàrӣja od mѐne. [5] Zrenjanin [1]
  17. Mȍja séstra starȉja se ȕdala. Banatska Palanka Ilandža Pavliš [1]
  18. Starȉji, koji su ožȅnjeni, tȉ idédu u kafánu. Jasenovo [1]
  19. Duplíre nȍsu ovi nȁši ljȗdi starȉi. Vršac Kruščica [1]
  20. I tȃj mȏj brȁt je žȋv i zdrȁv još i dànas, stàrӣ od mѐne dvȇ gȍdine, u Bògradu žívi. Đala [1]
  21. Kȏ hȓče, tȃj nѐ srče (spȃva, ne ѝde da prѐpravi za jȅlo); kȏ rȃdi, tȃj žvȃće — tȏ je stȃra rȇč, stȃra pòslovica. [5] [6] Jaša Tomić Sremski Karlovci Kumane Melenci Žitište [1]
  22. Tȃj dȅo ti mȁlo starȉji. Izbište [1]
  23. Ova ciglja metuta je tako da je [metuta] starije od one iznad nje. Novo Miloševo [1]
  24. Ja sam mojim starim peta žena. Kaluđerovo [1]
  25. Tȁ je stȃra bíla pa sedȅla preko pódne. Vršac Kovilj [1]
  26. Stari te nisu vaspitali kako treba. [1]
  27. Jesu l ti stari stigli kući? Kovilj [1]
  28. Stȃri nȁši su sȅjali kukúruz pot pétom, pod brázdom, a jedno vréme sȅjali pod motȉkom. Jasenovo [1]
  29. Stȃri nísu tȅrali smȁk na kònac ko sȁd mládi što tȅradu. Šimanovci [1]
  30. U čѐtvrti mȁ po osmácima (òsmāk — stȃri kȃžu — tȏ je ȏsmi dȅvo od sѐsije: trȋ mȅsta po hѝljadu šȇstō kvȁdrātnih fáti, čѐtvrto mȅsto po hѝljadu dvȅsta, òstane još čѐtrsto kvȁdratnih fáti za ledѝnu). [5] Melenci [1]
  31. Kad ȍćete po stȃrim da čȕjēte. Banatsko Aranđelovo [1]
  32. U mѐne ȉma prȕsluk, po stȃrim — sas dùgmeti. [5] [3] Novo Miloševo Čenta [1]
  33. Ȏn je kȕpio tȏ za muzѝjān, i štȁ dȍbije stȃro, vàjkadašnje: járam òd volōva, svȅ što gȍđ ȉma stȃro, ȏn je nòsijo i pridávo u tȃj muzѝjān — mùzēj — da se znȃ štȁ je po stȃrim bílo. [5] Novo Miloševo [1]


Izvedene reči:

  1. stàrije [1]


Izrazi:

  1. stara ljubav zaborava nema [1]
  2. mlȃdo istȁro ("svi, svi do jednog"). Vršac [1]
  3. mládo—lúdo,stȁro—slȁbo ("údo,stȁro—slȁbo"). Novo Miloševo [1]
  4. Znati koga kostaru krajcaru ("dobro poznavati nekoga, znati nečije mane"). Jasenovo [1]
  5. Ljudistaroga kova ("stariji ljudi sa tradicionalnim, patrijarhalnim shvatanjima"). Novo Miloševo [1]
  6. mládo — lúdo,stȁro — ogràjisāno ("lakomisleno u mladosti, pomahnitalo u starosti"; "lúdo,stȁro — ogràjisāno ‘lakomisleno u mladosti, pomahnitalo u starosti"). Đala [1]
  7. čovek odstarog šloga ("čovek konzervativnijih shvatanja"; "Ȏn je čòvek od stȃrog šlȏga"). Novo Miloševo [1]

Reference

uredi
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 52. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 276. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 151. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  6. ↑ 6,0 6,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  7. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 59, 61.
  8. ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 153.
  9. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 58.
  10. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 9.
  11. ↑ Vesna Marjanović, Prilog proučavanju promena u ciklusu svadbenih običaja Srema na primeru sela: Jakovo, Boljevci, Stari Slanakamen, Novi Karlovci, Stari Banovci. — Rad, 31, 1988—1989, 195—204, str. 196.
  12. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 52.
  13. ↑ 13,0 13,1 Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2007, 149 str.
  14. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 346.
  15. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

Napomene

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ста̏р&oldid=231363”