téžak

Imenica

uredi

téžak, ž

Prilog

uredi

Prilog

uredi

téžak, pril.

Kategorije: kol.odr. vid.


Oblici:

  1. téška, težak, téško [1]
  2. težak [1]
  3. -a, težak, -o [1]
  4. uzvika, službi, težak [1]

Značenja:

  1. Koji ima veliku težinu (s obzirom na masu, veličinu). [1]
  2. Radna kola za prevoz balvana. [1]
  3. Vrsta muških papuča koje su između đona i tabana imale seno umešano u glinu. [1]
  4. Koji je od debelog, gustog materijala (o odeći, tkanini). [1]
  5. Koji sadrži raznih supstanci više nego što treba (o vodi). [1]
  6. Naduven, nadut (zbog nagomilavanja hrane ili tečnosti). [1]
  7. Koji se s mukom podnosi, mučan. [1]
  8. Trudnica. Novo Miloševo[1]
  9. Tvrd, čvrst, teško obradiv, neplodan (o zemljištu). [1]
  10. S mukom, s naporom, naporno. [1]
  11. Sporo, s teškoćom. [1]
  12. Sumnjivo je, nije verovatno, mali su izgledi. [1]
  13. Za izražavanje bola, žalosti, straha: jao, kuku, lele. [1]

Primeri:

  1. Kako da kȃžem, ȉma téških kónjā. Bačka Palanka [1]
  2. Drȍplja — kȁo ćȗrka, vȅlika, dȅvet kȋla, dȅset kȋla (spȍro lѐtu, téške; vȉše žúte) — jȇ se, kȍljē se. [2] [3] [4] [5] Novo Miloševo Čurug Gospođinci Srpski Krstur Deska [1]
  3. Na svojim konjima — štajercima dovukli su teška kola sa sanducima punim ikona, rublja i odeće. [6] [7] [8] Platičevo Klenak Krčedin [1]
  4. Danas ih nazivaju „stare ili teške” papuče. Nisu imale pete. Teške su bile usled toga što im je između đona i tabana stavljeno seno umešeno u glinu. [9] Vršac [1]
  5. Tȃ tulùzina tȇška kao grȍm. [2] Itebej [1]
  6. A òni obúčeni, bȍže, na mòmku čȉzme dò kolēna, sȍmotski kapúti, pa astràgānske krágne, a nà njōj svѝlena màrama, òna što dúbi onàko, téška, járka, a na njѐmu šùbara. Kula [1]
  7. Al nȁša vòda bùnārska níje bíla dòbra. Bíla je ovàko za ȕpotrebu, al nȅ baš bíla za píće, nȅka téška. Kula [1]
  8. Kȁko málko jȇm vȉše, ȍma ní mi dòbro, stòmāk mi tàko téžak. [5] Zrenjanin [1]
  9. Bѝlo [j]e téška živòta. [10] Itebej [1]
  10. Red je da još na pragu kuće popije čašu vina, a ona je — kako kažu mnogi kumovi — „najteža čaša”. [11] [1]
  11. Nѐveštima je téško. [1]
  12. Tàko téško rȃdi. [10] [2] [12] Farkaždin Boka Čip [1]
  13. Bílo je téško za vréme okupácije. Bačko Petrovo Selo [1]
  14. Za ženȇ [j]e téško. [2] Žitište [1]
  15. Dàda je téško. [1]
  16. Prȁila flȁster za rȁne što se pokȃžu na nògama [...] a tȅško zarástu. Izbište [1]
  17. Téško da su nàšli štògod. [2] Boka [1]
  18. Tȅško da će dóći večѐras. Kać [1]
  19. Teško meni! Jasenovo [1]
  20. Tȅško ònim ko nȉšta nȅ zna. [2] Itebej [1]
  21. Jȏj, tȅško njȏj. Kula [1]
  22. Tȅško nȁma. [1]


Izvedene reči:

  1. tȇški [1]


Izrazi:

  1. ˜ ko blato [1]
  2. Nѝjetéško rȃden bȉti, al jetéško gȁzdu slúžiti Novo Miloševo [1]
  3. téška nà muži ("koja teško pušta mleko (o kravi)"). Sot [1]
  4. Blȁgo ònom zà kim lȁju,tȅško ònom zà kim žȁlu ("sve je podnošljivo dok je čovek živ"). Novo Miloševo [1]
  5. imatitešku ruku ("biti neumešan, nevešt, sa teškoćom i bolom obavljati posao (o zubaru, lekaru i sl.)"; "Narod veruje da postoje berberi lake i teške ruke, t"). Kikinda [1]
  6. ˜ ko crna zemlja [1]
  7. ˜ ko top ("imati tešku narav"). Jasenovo [1]
  8. ˜ ko vrȅća Sombor [1]
  9. teško ko olovo Jasenovo [1]
  10. ˜ kao grȍm ("veoma težak"; "Tȃ tulùzina tȇška kao grȍm"). Itebej [1]

Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  3. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 13, 32, 110.
  4. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57.
  5. 5,0 5,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  6. Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  7. Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 26.
  8. Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 40.
  9. Milan Milošev, Vršačke papudžije. — Rad, 6, 1957, 121—137, str. 123.
  10. 10,0 10,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 54. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  11. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 65.
  12. Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 142.

Napomene

uredi