tozna

tozna

tozna (srpski, lat. tozna)

tozna, ž

Oblici:

Značenja:

Primeri:

Puna ti tozna cigara, a nećeš da mi daš nijednu. ^[2] Mokrin ^[1]
Dòdaj mi tu tóznu da ȕzmem cigáru! Novi Sad ^[1]
Kȁko j[e] uvátio réklu, tózna ȉspade. ^[3] ^[4] Perlez Susek Sviloš Krušedol Subotica Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Tovariševo Kać Novi Kneževac Novo Miloševo Melenci Taraš Šurjan Boka Orlovat Vršac Ivanda ^[1]
Vѝdiš štȁ ti je gospòdin čòvek: se klȁnja kad te vȉdi, ljȗbi te ȕ ruke, vȁdi tóznu pozlȃćenu da nȕdi s cigárama, lȇpo dѝvāni; ȇ, štȍ nȇmam tàkog zȅta. Jaša Tomić ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 348.
↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.