tolja
tolja
Imenica
ureditolja, ž
Oblici:
Značenja:
- Povijeni prut koji je privezan uz kosište, da se pri košenju otkos ravnomerno obara i slaže. [1]
- Starinska naprava za drobljenje, sitnjenje velikih grudvi zemlje posle oranja ili setve, koju vuče upregnut konj. [1]
Primeri:
- A kad se žȉto kȍsi, ȍnda mȏra da se mȅte tólja. Ȍnda se óde vȇže jѐdno dȑvo. Tȏ se stȇgne nuz kȍsӣšte i ȍnda se smòtāva. Kad se tȏ ѝskrӣvi, ȍnda se vȇže óde za pѐticu s kanápom. Ȍnda kȍsi kòsa, a tȏ sam šȏra na gòmilu. [2] [3] Žabalj Susek Sviloš Krušedol Turija Nadalj Čurug Ravno Selo Zmajevo Gospođinci Mošorin Kać Kovilj Titel Taraš [1]
- Tolja je duga oko 4 m, a široka oko 80 cm, pravljena najpre od dasaka, a kasnije od metala. Donja strana je valovita. Ona je drobila, sitnila grudve i sabijala zemlju. Kasnije je tolju zamenila rolja, debeo drveni valjak, izrendisan od stabla. [1]
- Na tolju se stavljaju lampovi i upregnu dva konja, a kočijaš stoji na njoj da bi bila teža. Novo Miloševo [1]
- Za igru [toljanje] treba da imaju tolju i loparicu. Tolja je drvo debljine u prečniku 4—5 cm, a dužine 10—15 cm. Krajevi su joj blago zašiljeni. [4] [1]
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 106.