češati

češati

češati (srpski, lat. češati)

Glagol

češati, {{{vid}}} neprel.

Značenja:

1. Grebati, trljati kožu da se smanji, olakša osećaj svraba, svrbeža.
2. Čistiti četkom, češagijom, timariti.
3. Grebati se po koži da se smanji, olakša osećaj svraba, svrbeža.
4. Dodirivati se, doticati se, očešavati se (o granama, nogavicama i sl.).
5. Grebanje, trljanje kože da se smanji, olakša osećaj svraba, svrbeža.
6. Čišćenje četkom, češagijom, timarenje.
7. Način hvatanja ribe zabadanjem štapaca u vodu da bi se riba o njih češala.

Primeri:

1. Tȏ sam ránio, pòjio, čȅšo, čȉstio štȁlu — tȏ je própisno. Jaša Tomić Bukovac
2. Ȏn rȁno ùstane pa čȅše kònje, i rȃni, i pòji. Tovariševo
3. Mȍj mȗž ȕvek čȅša kónje. Vršac
4. Čȅšu se ò to dȑvo, nȅšto i[h] jȅde, bȁre su tȏ, tȏ òna sѝtna pѝjavica ȍće ù škrge da ȗđe, nȅki bȁmbrci, tȏ pȉje kȓv, i òni se tȗ čȅšu. Kovilj
5. Ȉma oplѐten kȍšār pa ga sȁkrije u glògove, a tȗ se rȉba kŕtoži, čȅše se, nàpadaju je tȋ paràziti i tȗ se kŕtoži oko tȍg dȉ je ȏn ùdario.
6. Nogȁvice, grȃne se čȅšadu. Vršac
7. Ako ga čȅšem češàgijom, tȏ je čѐšānje. Tovariševo
8. Čȅšānje je pósebna vŕsta vȁtanja rȉbe. Kovilj

Izrazi:

1. tuđa ruka svrab nečeša ("tuđinac nikada ne može pružiti pažnju, naklonost kao rođeni").
2. češati se di te ne svrbi ("loše proći, trpeti posledice"; "Paz da se ne češaš di te ne svrbi"). Jasenovo
3. ˜ jezik s nekim ("raspravljati se, objašnjavati se, prepirati se s nekim").
4. češati se po glavi ("loše proći, brinuti"). Novo Miloševo
5. Kòga svŕbi nȅkse čȅša ("ko je to učinio neka i odgovara za to"). Vršac