كَشَفَ

Корен: ك ش ف

Роберт Балард је 1985. године пронашао олупину Титаника.

Изговор:

DIN: kašafa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. открити
2. разоткрити
3. показати
4. прорицати
5. изложити
6. објавити
7. пронаћи

Примери:

.إِكْتَشَفَتْ أَمْرِيكَا سَنَةَ ١٤٩٢

Америка је откривена 1492. године.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
открити	يَكْشِفُ	كَشَفَ	1.
откривати	يُكَشِّفُ	كَشَّفَ	2.
откривати	يُكَاشِفُ	كَاشَفَ	3.
открити десни	يُكْشِفُ	أَكْشَفَ	4.
разоткрити	يَتَكَشَّفُ	تَكَشَّفَ	5.
открити се недостаци једни другима	يَتَكَاشَفُ	تَكَاشَفَ	6.
бити (раз)откривен	يَنْكَشِفُ	إِنْكَشَفَ	7.
разоткрити, показати	يَكْتَشِفُ	إِكْتَشَفَ	8.
/	/	/	9.
открити, испитати	يَسْتَكْشِفُ	إِسْتَكْشَفَ	10.

Синоними:

• إِخْتَرَعَ - пронаћи
• أَظْهَرَ - објавити
• وَجَدَ - наћи

Супротне речи:

• خَبَّأَ - сакрити

Изреке и пословице:

.تَكْشِفُ المُصِيبَةُ عادَةً الخُلُقَ وَ تُخَبِّأُهُ السَعادَةُ

Несрећа обично открива ћуд, а срећа је сакрива.

Асоцијације:

• إِبْداعٌ - изум, откриће
• سِرٌّ - тајна

Изведене речи:

• كَشَّفَ - истраживати
• كاشَفَ - откривати
• تَكَشَّفَ - бити видљив; испољити се
• إِنْكَشَفَ - бити разоткривен
• إِكْتَشَفَ - изумети
• إِسْتِكْشافٌ - проналазак
• كاشِفٌ - откривач, проналазач
• كَشَّافٌ - изумитељ
• كَشْفٌ - откриће
• مُكاشِفٌ - видовњак

Сродни чланци са Википедије:

كَشَفَ

Преводи

Енглески: [1] discover ☞en Италијански: [1] scoprire ☞it Немачки: [1] entdecken ☞de Шпански: [1] descubrir ☞es Француски: [1] découvrir ☞fr Фински: [1] löytää ☞fi Грчки: [1] ανακαλύπτω ☞el

Руски: [1] открывать ☞ru Португалски: [1] descobrir ☞pt Македонски: [1] пронаоѓа ☞mk Српски: [1] открити ☞sr Мађарски: [1] felfedez ☞hu Бугарски: [1] откривам ☞bg Кинески: [1] 發現 ☞zh

Конјугација глагола كَشَفَ (kašafa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						كَاشِفٌ (kāšifun) (kāšifun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَكْشُوفٌ (makšūfun) (makšūfun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	كَشَفْتُ (kašaftu) (kašaftu)	كَشَفْتَ (kašafta) (kašafta)	كَشَفَ (kašafa)		كَشَفْتُمَا (kašaftumā) (kašaftumā)	كَشَفَا (kašafā) (kašafā)		كَشَفْنَا (kašafnā) (kašafnā)	كَشَفْتُمْ (kašaftum) (kašaftum)	كَشَفُوا (kašafū) (kašafū)
	f		كَشَفْتِ (kašafti) (kašafti)	كَشَفَتْ (kašafat) (kašafat)			كَشَفَتَا (kašafatā) (kašafatā)			كَشَفْتُنَّ (kašaftunna) (kašaftunna)	كَشَفْنَ (kašafna) (kašafna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَكْشُفُ (ʾakšufu) (ʾakšufu)	تَكْشُفُ (takšufu) (takšufu)	يَكْشُفُ (yakšufu) (yakšufu)		تَكْشُفَانِ (takšufāni) (takšufāni)	يَكْشُفَانِ (yakšufāni) (yakšufāni)		نَكْشُفُ (nakšufu) (nakšufu)	تَكْشُفُونَ (takšufūna) (takšufūna)	يَكْشُفُونَ (yakšufūna) (yakšufūna)
	f		تَكْشُفِينَ (takšufīna) (takšufīna)	تَكْشُفُ (takšufu) (takšufu)			تَكْشُفَانِ (takšufāni) (takšufāni)			تَكْشُفْنَ (takšufna) (takšufna)	يَكْشُفْنَ (yakšufna) (yakšufna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَكْشُفَ (ʾakšufa) (ʾakšufa)	تَكْشُفَ (takšufa) (takšufa)	يَكْشُفَ (yakšufa) (yakšufa)		تَكْشُفَا (takšufā) (takšufā)	يَكْشُفَا (yakšufā) (yakšufā)		نَكْشُفَ (nakšufa) (nakšufa)	تَكْشُفُوا (takšufū) (takšufū)	يَكْشُفُوا (yakšufū) (yakšufū)
	f		تَكْشُفِي (takšufī) (takšufī)	تَكْشُفَ (takšufa) (takšufa)			تَكْشُفَا (takšufā) (takšufā)			تَكْشُفْنَ (takšufna) (takšufna)	يَكْشُفْنَ (yakšufna) (yakšufna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَكْشُفْ (ʾakšuf) (ʾakšuf)	تَكْشُفْ (takšuf) (takšuf)	يَكْشُفْ (yakšuf) (yakšuf)		تَكْشُفَا (takšufā) (takšufā)	يَكْشُفَا (yakšufā) (yakšufā)		نَكْشُفْ (nakšuf) (nakšuf)	تَكْشُفُوا (takšufū) (takšufū)	يَكْشُفُوا (yakšufū) (yakšufū)
	f		تَكْشُفِي (takšufī) (takšufī)	تَكْشُفْ (takšuf) (takšuf)			تَكْشُفَا (takšufā) (takšufā)			تَكْشُفْنَ (takšufna) (takšufna)	يَكْشُفْنَ (yakšufna) (yakšufna)
императив الأمر	m		اُكْشُفْ (ukšuf) (ukšuf)			اُكْشُفَا (ukšufā) (ukšufā)				اُكْشُفُوا (ukšufū) (ukšufū)
	f		اُكْشُفِي (ukšufī) (ukšufī)							اُكْشُفْنَ (ukšufna) (ukšufna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	كُشِفْتُ (kušiftu) (kušiftu)	كُشِفْتَ (kušifta) (kušifta)	كُشِفَ (kušifa)		كُشِفْتُمَا (kušiftumā) (kušiftumā)	كُشِفَا (kušifā) (kušifā)		كُشِفْنَا (kušifnā) (kušifnā)	كُشِفْتُمْ (kušiftum) (kušiftum)	كُشِفُوا (kušifū) (kušifū)
	f		كُشِفْتِ (kušifti) (kušifti)	كُشِفَتْ (kušifat) (kušifat)			كُشِفَتَا (kušifatā) (kušifatā)			كُشِفْتُنَّ (kušiftunna) (kušiftunna)	كُشِفْنَ (kušifna) (kušifna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُكْشَفُ (ʾukšafu) (ʾukšafu)	تُكْشَفُ (tukšafu) (tukšafu)	يُكْشَفُ (yukšafu) (yukšafu)		تُكْشَفَانِ (tukšafāni) (tukšafāni)	يُكْشَفَانِ (yukšafāni) (yukšafāni)		نُكْشَفُ (nukšafu) (nukšafu)	تُكْشَفُونَ (tukšafūna) (tukšafūna)	يُكْشَفُونَ (yukšafūna) (yukšafūna)
	f		تُكْشَفِينَ (tukšafīna) (tukšafīna)	تُكْشَفُ (tukšafu) (tukšafu)			تُكْشَفَانِ (tukšafāni) (tukšafāni)			تُكْشَفْنَ (tukšafna) (tukšafna)	يُكْشَفْنَ (yukšafna) (yukšafna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُكْشَفَ (ʾukšafa) (ʾukšafa)	تُكْشَفَ (tukšafa) (tukšafa)	يُكْشَفَ (yukšafa) (yukšafa)		تُكْشَفَا (tukšafā) (tukšafā)	يُكْشَفَا (yukšafā) (yukšafā)		نُكْشَفَ (nukšafa) (nukšafa)	تُكْشَفُوا (tukšafū) (tukšafū)	يُكْشَفُوا (yukšafū) (yukšafū)
	f		تُكْشَفِي (tukšafī) (tukšafī)	تُكْشَفَ (tukšafa) (tukšafa)			تُكْشَفَا (tukšafā) (tukšafā)			تُكْشَفْنَ (tukšafna) (tukšafna)	يُكْشَفْنَ (yukšafna) (yukšafna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُكْشَفْ (ʾukšaf) (ʾukšaf)	تُكْشَفْ (tukšaf) (tukšaf)	يُكْشَفْ (yukšaf) (yukšaf)		تُكْشَفَا (tukšafā) (tukšafā)	يُكْشَفَا (yukšafā) (yukšafā)		نُكْشَفْ (nukšaf) (nukšaf)	تُكْشَفُوا (tukšafū) (tukšafū)	يُكْشَفُوا (yukšafū) (yukšafū)
	f		تُكْشَفِي (tukšafī) (tukšafī)	تُكْشَفْ (tukšaf) (tukšaf)			تُكْشَفَا (tukšafā) (tukšafā)			تُكْشَفْنَ (tukšafna) (tukšafna)	يُكْشَفْنَ (yukšafna) (yukšafna)