A ònaj krȃj mȅte se ànzac, nȅka cíglja jel štògod pa zàtēgne čìgnjāk kao vȓšku. Ànzac je svȅ òno što pòtone u vȍdu: kȁmēn mȍže da bȕde ànzac, nȅko gvȏžđe, cíglja mȍže da bȕde ànzac. [1]Kovilj[2]
↑ 2,02,1Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
