A ònaj krȃj mȅte se ànzac, nȅka cíglja jel štògod pa zàtēgne čìgnjāk kao vȓšku. Ànzac je svȅ òno što pòtone u vȍdu: kȁmēn mȍže da bȕde ànzac, nȅko gvȏžđe, cíglja mȍže da bȕde ànzac. [1]Ковиљ[2]
↑ 2,02,1Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
