naredba
naredba
naredba (srpski, ćir. naredba) uredi
Imenica uredi
naredba, ž
Značenja:
- zahtev da se nešto učini, rezultat dogovora, ono što je neko namerio da učini, rešenje vlasti [1]
Sinonimi:
- zapovest, naređenje, zapoved, komanda, propis, rešenje, umišljaj, opredeljenje, determinacija, zaključak, promišljaj, namera, cilj, promišljaj, aspiracija, volja, težnja, pretenzija, stremljenje, ideal, smeranje, kombinacija, htenje, plan, zamisao, prohtev, primisao, ret. smer ret., teženje, naum, želja, namera, nakana, intencija, namisao ret., ambicija, nastojanje, cilj, promišljaj, aspiracija, volja, težnja, pretenzija, stremljenje, ideal, smeranje, kombinacija, htenje, plan, zamisao, prohtev, primisao, smer ret., teženje, naum, želja, namera, nakana, intencija, namisao ret., ambicija, nastojanje, rezolucija suž., ferman, odredba suž., akt, uredba suž., naputak, diktat, ukaz, uputa, propis suž., spis, rešenje suž., presuda suž., naredba, edikt suž., deciziva ret., zapoved, verman, zaključak, dekret, naređenje, proglas, struč. dispozitiv struč., dispozicija struč., nalog suž., direktiva suž., izbor [1]
Reference uredi
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1