Remènjāk je ko gùrtna i na kràju gùrtne je kànāp na kòme se kȃo klȅčka, dȑvo, i tȏ se ȕzme ȕ rūku a òna gùrtna dȏđe na rȁme da ne séče, da ne žùlja, jer kȍ će dr̀žati jèdek u rùkama i ȍndak se tȏ vúče. [2]Kovilj[1]
↑ 1,01,11,2Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
